Stražilovo

чз 45 е*-

ДИШ1ТИ, да буде нотпуио мо])алап човјек? Ко им се може еамо и нриближити V Па ппни н сама т е ж н» а, да се нриближимо тијем пдејалима, има в])ИЈедпост у нашим очима. Ја сам се трудио да нокажем идејал кншжевнога лиета. Кад и.еку ства]» У Новом Саду на Стјенап. дан 1891.

човјек иочне, треба да има с.в]>ху п])ед очима и да :;иа цачин, како ће доки до н,е иа ће иосао много лакпге одмнцати. г Г]»еба тежити и овдје том идејалу а увјереп сам, да 1.е и та тежн.а имати вриједност у очима ])а.аумника. Тих. ОстојиЈ,.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Босаиска Внла. ]5удућа годипа као да ће бити необичио живахнау књижевности. „Босанска Вила" у Сарајеву на почетку евоје седме године полијеће новом снагом. У позиву на претпдату од 12. дед. 1891. год. јавља нам уредпик Никола Т. Кашиковић, 'Сармјлија, да ћс се оставити учитељевања и да ће св*у своју снагу уложити у уреЈјиван .е „Б. В.", којој међу свијем српским листовима ријетка срећа у дио паде, да има 1000 претплатника. Сјем тога лист ће иалазити трипут у мјесецу (10., 20. и 30. дана) али циј«на ће му остати стара (4 Фор. год.) Све ове иовине нас веселе, јер знамо, да „Б. В." лијепо и свјеено чини своју иотешку дужност у Босни и Херцеговини, гдје се нашој народној просвјети баш неугађа много, па се тврдо увдамо, да ће у новим поволлшјим приликама моћи то чинити још и боље, те ће се моћи од сад мјерити и садржина са добром вољом и одушевљењем за народ. Препоручујући „Б. В." најтошшје напомињемо овом приликом њешто, по пашем мишљењу, веома вриједно. „Б-. В." је у крају нашега народа, гдје је традицијонална књижевиост јоште у најбољем јеку. „Б. В." је тој књижевности и до сад обраћала велику пажгву (то јој радо нризнајемо) али анаменитост ствари би захтијевала, да сс тај посао нредузме по њеком смишљепом раеиореду. Уредник би могао веома лако организоватц од учител.а и свећеника као њеку дружину, која би у народу прибирала пјесме, прииовијести, помјесне бајке. загонетке, обичаје, нословице, ријечи и све што овамо иде, а не само да чека, ако који случајно сам то учини. Такијем скупљачима требало бн дати и упутство, како да се тај ие баш лаки носао ради како треба. Тако мислимо да би вриједност „Б. В." веома скочила. — 1. бројем је урсдник потврдио своје обећање. Ту иа5>осмо поуздана имена : Змаја, Матавуља, Вл. М. Јовановића, Нуше, дон Ивана Стојановића (поздравље овом честитом Србину католику!). „Б. В." нам се овијем бројем приказује у иотиуном смислу као књижеван лист. Нека и у будуће има вазда само тај идејал пред очима. Морамо се одазвати оној биљешци о „Стражилову". Сувише је уобразкепа она „дирпутост" ради тобожње неслоге у књижевпости „браће Војвођана". Старина „Јавора", иа коју се „Б. В." нозива, није баш јак нрзвни основ његову живљењу. Зар „Б. В." не опажаше, да врсноћа тога листа из године у годипу долажаше у обратан одношај са старином својом ? Власништво Змајево иак бјеше само звучна вињета. А друго, зар је то несрећа, да једно коло књижевника, које се не слажс са правцем

и.екога листа (био он ма чији), хоће други.јем листом да оживотвори своје књижевне иде.јале ? Зар то није баш срећа? Ето толикијех књижевности, које имају и но випге књижевних листова него ми. Зато мислимо, да је „Б. В." у овој ствари мадо истрчала. Вигае умјерености бисмо очекивали. Треба мало причекати иа онда судити. Доста бјеше већ празних ријечи. Т. 0. Нови Требевић. Велики срнски илустровани календар у Босни и Херцеговини за годину преступну 1892. која има 366 дана. Година прва. Урсдио Ппкола Т. КашиковиИ, Сарајлија. Иедан.е и штампа прве српске штампарије Ристе Ј. Савића у Сарајеву. — Прва текгодина иа већ тако богат, тако достојан сваке нрепоруке. Уредиик „Босанске Внле" јеете вредан и подузетаи човек, али да ће , моћи нрибрати толико првих књижевних снага паших те склопити — нема то овамо ни онамо —Пего баш иајбољи календар српски, каква још није било, то чисто човек пе би веровао, да нема одиста пред собом ту красну књигу. Евала Кашиковићу ! Био је то труд голем. Знамо ми то, шта значи задобити или што но рекли аквирирати те чисго силом перо тутпути у руке старим нашим тунацима од мегдан^, који се свога вска навојсвали па би с.а"д — са свим је и право најпосле — ради мало и рахат да нроасиве и мирно из прикрајка да мотре, шта, ли ћс и како ли Ке „иовајлије". Па такво је старе јуначине умео да загреје Каншковић те му калеидар .украсише, доста већ имеиима, а камо ли тек робом, што рекли трговци: прима. Уз те старе јуначине, уза Змаја, уз Л>убу Ненадовића, уз М. Т). Милићевића, ухватшш се и они не са свим већ стари, но тек инак постарији борци, као што је НићиФор Дучић, др В. Бакић, др. Батут, Стева Мидованов,па од младог прираштаја двапо изборјуиака: Вл. М. Јовановић и нрезимеп.ак му Љуба и још неки, којима ће се такођер моћи нодичити српска књига>, ако наставе радити тако вољио и вредно, као до сад. Ликови у „Новом Требсвићу", и нови, којих је већина, и стари приказују заслужне Србе и .од туђег света лице једно, које нам је мило, као да ју је српска мајка одојила. На су ликови ти смшпљено распоређени, а исто тако и слике, ко.јих је пуно а све саме сдике, ко.је годе Србинову оку. Једном речи, ко хоће лспих ствари да се нагледа и лепих ствари да се начита, нека набави тај календар. Штетаје не имати га. Г. Алмаснја. П])иповетка из лгивота босанских бегова. Написао Гинвап-бег Кулиновип. Београд. Штампано у штамг парији „код просвете" 1892. — Ништа ванредно, ништа оеобито, но ипак сс даје лепо дочитати до краја па уме