Stražilovo

-13 44 ЕЗ-

недостатак да гшкрије лијепим ]шјечима. А шта то све вриједи? Ко има од тога користи? Добра 'оцјена Доказујући деоспованост какијех судова нокааујеи како треба да је, или гледа да добар суд подупре још какијем докаап.ма. Тако радећи може она да баци са свијем нову свјетлост па дјело, да га донуни, да га боље утврди. Така к])итика би пабрзо освојила књижевност, јер читалац већ по нагону осјећа и слуша правилпо мишљење и темел.ито суђехве. И онда бисмо се могли надати, да ће критика узети врховну управу кншжевпога царства, гдје се сада ]>азмеће и башкари самозвапап,: к њ и ж а р с к а с п е к у л а Ц и ј а. Као нгго полптичан лист има своје уводпе члапке, у којима се баца иоглед на еувремене политичке нрилике, у којима се растркани догађаји доводе у узроппу евезу, осветл.ују ее прошлошћу па се опда из •н.их изводи ношљедица за будућност тако бп и у одјељку за књижевност требало од в]>емена на вријеме да ее нојавл.ују чланци, у којима би ее нретресала дпевиа и супремепа књижевност. Ту би требало' упознавати читабцс са повим књижевпиццма и п.иховим дјелпма, унотребл.авајући за тв евагда згодпу нрилику. Ту би ее расправл.але све потребе књижевпе, изпоеиле би ее миели о нанретку кн.пжевиоети, оцјеп.ивале би ее етрује, огранци, врете сувремене књпжевности. На,но .К ()п т]»ебало би у овом одјел.ку да се одржава свестраиа свсза еа оеталим листовима, чаеоиисима и кп.ижешшм друштвима, јавл.ајући евагда о зпамепитијим по.јавима у п.има. Тако би се сачувала од забити свака бол.а н])иповијест или раеирава, која се појави у етунцима иолитичких листова. ( ( тога мјеста скретала би се пажн.а читаочева на све стране по ернској књнжевноети те би се одржавало и.еко једипство ме1)у пашим листовима. Тнјем бп се п оиет будио у читаопу иптерес према кн.ижсвносТп и упућивао бп се укус и.егов I.' лијепоме, а то истакоемо као шувећи задатак кн.ижевнога лиета. Нарочиту нажп.у треба књижеван лист да лижлопи и облпку и језику. У свнјем чланпима треба да је стил гпбак н угла1деи, језпк правилаи, речеиица нено-

грешпа. Требало би већ једном стати на главу оттом злом обичају, да је пат пим ктт.ижевницима језик и етил иотиљедња ствар. Гријеши се о најобичпија граматична нравнла, еиНтакса ее немилице обасиПа руз;ним нијемтнтииама, кују се којекаке накараде. Кп.ижеван лист треба високо да уздиттте достојапетво књижевнога језика. Да не пушта иа своја њедра ии једнога чланка, којему језик није чист као суза и у облицима и у реченици. По каптто у одјељењу за књижевност треба да. ее ттојавл.ују нопуларпи чланци о књижевном јсзику, који евагда имају нред очима иенрсредне ттотребе. ]5уков,а и Даничићсва дјела су огромие ризпице неоцијењепа блага, псма ко еамо да га у з г о д н о м о б л и к. у расту])ује. Тај недостатак треба да нодмирује књижеван лиет. Све ово разлагање може ее свести у кратко на ова нрактична тгравила: Уреднику је светиња кориет кп.ижевттоети, буђењ е интереса и њ егот? а тт. е у к у с а у ч и т а о ц и м а. 11 и ш т а п е може ућ и у лист, што је ма, и равподушпо нрема овом а камо ли нротивио. Сваки редак треба да ттма, сво,ј е оттравдање и ниптта да тти ј е с у в и тнн о. А с в е д а с е и з и оси лиј е Iт им ј езиком и у гл а 1је ј 1 им с т и л о м. — Ма Бог те видио, човече, камо ти л.уди, који ће обратити нажн.у евакој еитници? А друго знаш, како еу завезапи шпагови паших издавача кад треба паградити књижевпика, зпатн доб]),о да неће нттшта Да метпу иа коцку а овамо очекују евагда велику корист? IIа ко може утјецати тта тако разноврсне укуее, ко ће одол.еттт у борби за тако идејалпб начело са листовима, који еамо том укусу угађају? Камо ти толико енремних л.уди (бапг да их и можеш наградити) да све ураде како треба? - Тако и јотп којептта Д ]»уго можс ме заннтати к.оји обазрив читалац овијех редака. На то му ја одговарам ово : — Етика (пе обааирући се на сваковрСноет дјсла л.удстлтх), ноставл.а идејалиа начела своја: врЛттне као узоре дјелима људекпм. Ко може све врлине у-себи сје-