Stražilovo

-43 !>0 ЕЗ-

велике мисли, да се и ми приближимо просветном идејалу својега доба, — о, кад бисмо се сваке годиие сеЈ.а.ш уз ирославе и дужиости ирема

школи и просвети Тада бисмо исиунили амаиет нашега светителза. То би његовој сеии била најиовољиија слузкба.

о луксузу:

ПОУКД И з НАРОД

Еовек' ради да живи, иривређује да би могао намиривати различие своје потребе, које га инајвећма иодстичу на рад. ДА" Што је који човек и народ образовај нији, у култури нанредиији, тим више има и иотрсба; али их и тим ајакше и бол.е намирује, што је обилатији и плоднији н.егов рад, нронзводи више и врсиијих вредностиј Потребе су разнолике и тако многобројне, да се нс дају изређати, а тичу се или одржања нашег Фибичног бића, или унапређсн.а и усавршења наншх иптелсктуалних (умних) и моралних (наравствених) сила те су то иотребе нижега редп, или материјалне, које нреовлађују код сурових и у култури заосталих л.уди и народа, то иотребе вишега реда: умне н моралне, које су знамења већег материјгУшог благос^ања и вишег ступња образованости. Важна је подсла потреба у пародпо-нрпвредноме погледу, павластито што се тичс саме ствари, коју иод горњим иатписом овде расиравл.амо, на иреке иотребе, којс су пам на одржањс живота и здравља и без којих не можемо бити, као: храна, гтан, руво, огрев, и сиоредие иотребе, које су нам на мању или већу корист, удобиост н ужнвање, на олакшањс и улепшап.е живота, које нас дижу и упанређују морално, умно п материја.шо и које су с једнс стране последак нросвсте а с друге стране и саме моћни покретачи више културе. Једио од врховннх иачела народие привреде јс, да своје ипдчтке арилигођујемо својим дохотцима, одржавајући међу њимасклаДну равнотежу. томе се огледа врлипа штсдње. Добар економ Ке, намнрујући своје разумие потребеЈ свагда се чувати, да не троши преко својих ирнхода, гледаће још да му од п.их што нретечс нреко издатака, иа 1>е ту своју уштеду дати на дал.и * Извори : А(1ат 8тНћ : 1шЈ1пгу 111 (0 1ће па1иге аи(1 саизез 4ће \уеаНћ о!" ^аНопв. \УШш1ш Е,озсћег: Ап81сћ1:еп (1ег Уо1к8\\'1гШ8сћа&, VII. Система н«1роднс нрикреде I. (Осноли народве нри-

%шш приврбде;, нриплод, или ћс је употребити на неиредвиђеие елучајеве. Рпзцмна штедња подједнако је удал.ена и од цииилука н раскошч, које страсти тако руже и нонижавају човека. Ципија скупља благо цигло зарад тога да га што више има, он му пије господар, већ му је роб, не уживајући га ии сам нити дајући другомс да га он ужива. Цичија не иознаје иородице, ни аријатеља, ни отаџбине, ни човечанства; једини му је идол, једина страст назаситива јагма за богатством. Право всли снглеска узречица: Цииија није никоме иријатељ, али је клети душманин себи самоме* ) Раскош није тако гнусна етраст са становишта морала; али је он тим штетнији и убитачпији од ципилука у народно -привредном ноглсду. Док ципија главнице само за неко време, за свога живота, извлачи из промета, распикућа их немилице арчи и упропашћује, чинећи тим грдну, нснакнадиву штету народноме благостању. Али у намиривању својих разумних нотрсба ва.г.а нам се држати и неког реда; вал.а, на име, издавати најпре па оно, што нам је ближе и прече па тек накоп иамирења тих животиих потреба бринути се и за иотребе другог и трећсг реда, којс су нам иа корист и мању или већу удобпост, али које су ипак према потребама првога реда више од споредне вредности. У те иотребе, којс сс са напредовањем културс свс већма множе, сиадају и такозване луксуске иотребе. Љуксуз је латипска реч и има простраио значеп.е, јср се под њом разумева претерано трошсње, раеипање и арчењс имања, пусто и бесмислено разметан.е, величање сјајем и велелепијем. Како у језицима других, иа и 'великих и образоваиих иарода, нема такве речи, која бн обухватала свс те појмове, то се та реч и у њнх одомаћила: у Пемаца сс кажс „ћихчх", у Француза вреде, написао В. Рошер, иревео Владимир Јоиаиовић. У Веограду 1863. ** 'Гће тјзег 1» а Мепс1 1о попе, ћп( а ћШег епешу 1о ћгшбеН".