Stražilovo

-43 121 ЕЗ-

Сшгридиј о кву обишао, а то је висирени Фрапцуз Де Б])ос (Бе Вговвез): „Што вам се чини, какав иаглсда на први мах Петров-храм дошљаку? Обичаи. Ништа ме није више зачудило, као што ме зачудила околност, што се пред најл.еншом ствари на свијету пнјесам могао да зачудим; човјек ступи у ово здање, о коме је

Г ончевић. појединих дијелова, нроизвађа тај еФекат, да пам се пајголемије ствари у њој чине обичне мјере. Ова ће црква тешко кога изненадити, јер у њој, по иеком дивном чуду, пнје ништа чудновато. Све је просто одмјерено, величанствено, и с тога иенадмашно." (1Ж1ге§ всгИвз сГ ИаМв). Тесте, заиста, све просто, одмјерено,

први мах тако велика, као што је заиста. Тако се и мени догОдило, а догађа се скоро свакоме нутнику. Сјећам се, да је чувени талијаиски снисатељ Де Амићис ову псту околност прибпљежио. То долази одатле, шт.о се је трудно Сјетпти, да је пешто горостасно, гдје је све горостасно. У том погледу донусти ми, да ти наведем неколико редака једнот оштрог носматрача, који је још у почетку прошлога впјека ову пр-

много слушао, па се пађе у обичној нркви, ни малој ни великој, ни: ппској ни високој, нп уској нн пшрокој. Тек испоређивањем моћи ће да јој зазре сву замапптост; кад, посматрајућп чесову капелу, примјети да је велика, као каква саборна црква; или кад се нриближп каквоме аиђелчићу па подножју какова стуба, па се паједаред # 9 ^ сјети, да му је палац дебео, као^људска мпшпца. Цнјела зграда, радп дивна склада