Stražilovo

-43 207 &5~

наест пеоама, мал' те не еве једнаког основног тона: неке неразложне, те дакле аФектоване ссте. Међу та дка дела утутнуто је осам песмица. под општим натписом „Песме. без наслова", које релативно највише вреде у целој збирци, јер еу бар чист, искрен излив детиње љубави и туге за родитељем. Оетале песме нису допадљиве. Песник нема снаге у изразу, да осећаје и миели својс иекаже тако да је кадар читаоца за собом повући, уверити га. У кратким оним љубавиим песмама нема снажне појенте на завргаетку па да одјекие у читаочевој души, а оне две са рефренима („Како да ти кажем 1" и „А ти, а ти неверна си!) склопом ■својим и поређајем мисли не дају маха, па чак наједпом месту ни смисла рефрену, да у првој од њих и не спомињем ону унраво баналност еа „чупавом главом" и немогућност или бар незгодност ситуације, да, кад чупава њена глава на груд њену клоне, његов се поглед у ноћи њена ока губи, тоне. Песме другога дела у овој збирци својим по где где преусијаним реФлексијама не само да нису кадре читаоца за се задобити, но Х 'а управо одбијају. Ја држим, да Жељски није са свим без песничкога, дара и полета, али га бар ова збирка силом хоће да карактерише као дилетанта, који нема ни довољно самосвојноети па да уме утиеке Хајиеове и ПетеФијевс лире у дугаи својој да проФилтрира а ни доста енергије и снаге уверења у изразу. Па ако ја имам право, гаат озбиљна студија недостатке попуни те се о Жељском буде могло водити рачуна ка: о правом песнику! Донде ће ваљда и он доћи до уверења да се песме певају а не ииту и да им ни ма ло вредност нс скаче, ако је међу њима гато вигае празне артије. '. Ивам М. НоаовнН. Боеиље. Пееме ва младеж свакога. Од — —. Свеска II. У Нов. Саду. Издање и „иам па А. Пајевића 1892. Дена 20 новч. вел. 8-а, стр. 56. Под иетим је иатнисом године 1889. у издању А. Мужика у Сомбору изагала прва свеска сабраних песама Ивана М. Иоповића, већином преведених с мађарског. II прву евеску као и ову другу намењује Иван М. Поновић „младежи и сваком" (ко ли је тај „свако"^иу чему се „младеж" од „свакога" разликује, не могу да нлслутим) но из оно „Неколико ре.чи у папред" у првој свесци види се, да је главна, па биће и искључива намена гаколској деци за декламовање — или, као гато Иван М Поповић каже: краспословљење. У другу свеоку „Босиља" угало је равпо педесет иесама (заједпо са „Стихирама при освећењу богојављенске водице" у етиховима),' од којих су двадесет нреводи и препеви, већииом опет с мађарског. Изворне песме Ивана М Иоповића не доказују Г>ог зпа какав дар песничкн и ако су одиста намењене само „младежп" а не и „еваком", могу се допасти деци, која наравно нису велики нробирачи, нарочито оиде, где им се ех саШеЈга песме препоруче. Е па у том смислу може ее „Поеиље" Ииа.па М. Поповића. ирепоручити, као „средство" — ма и не било бага такб „моћпо" — „за иеговање лепог (естетичиог) чувствовања, гато је за сваког човека од велике важности." Опо до дугае „Велики деклаиатор" Ст. В. Поиовића са песмама наших несничких првака може излишпим учииити „Восиље", ио питање је, да ли се пееме тих првака „одликују лакоћом стихова и лепим сликовима" и да ли у њима нема „прекратака (апостроФа), због којих се изговор отегата и на које деца обично не иазе, него скраћене речи изговарају као потпуне те тиме и најлепшу

песму изоначе." И ко зпа, да ли је у њих ,,језик прост и лсп" а Иван М. Поновић „трудио се, колико је год могао, да томе аа доста учини." Па да ту онда човек нс буде у недоумјепију — како ли то краенословљењ« и чуетвовање Ивана М Иоповића уме да зарази! — шта пре децп да препоручи за дек .'1 »мован,е, да ли Змаја или „Восиље"! Г. Ј. МиодраговпЛ. Дечнји ан1,ео хранитсљ. Збирка несреРтих случајева с децом. Покупио и уредио — —. проФесор. Веоград. Штампано у штампарији краљевине Србије 1892. Цена пола динара. 8-а стр. 80. — У похвалној намери,' да би народ одучио од слепога веровања у „суђени час" и да би родитеље нооштрио, да причувају децу, да је не оетављају „с аму. нигде, ни у ком случају, ни за најкраће време", покупио је про®. Миодраговић, предајући педагогију у нигакој учитељској гаколи, најпре преко својих учсника „несрећне случајеве у добу проходања", па клд је „видео, да овде лежи драгоцена грађа за какву по уку родитељима и васпитачима, како и од чега да чувају евоју депу", замолио је лане повећим писмом, саопштеним у многим новинама Београдским, „све пријатеље дечије и подмлатка иарода нашег," да му „забележе и ногаљу све случајеве, који би им били позиати." Покупио је тако преко три стотине примера, као гато он каже : све инте ресније од интереснијега, ^а ја бих рекао: све страншији од страншијега), које је овде изнео, оделивгаи их у седам „главних гомила" по вретама несреће а са натписима но где где у краткоћи врло чудним (н. пр. у 69. случају стоји натпис „Цркла" и човек би по том помислио, да је реч о животињи, међу тим је то мала Снаска на изреком етоји на завршетку причице : Спаска је цркла.). Намера Миодраговићева с овом књижицом јесте похвална, али је оредство управо грозно. Гвоздене живце мора имати читалац, ако хоће да дочита ову књижицу до краја; у пра вом смислу речи не може да одахне, тако се нижу један на други ти мање вигае трагичии случајеви. Теорија застрашивања свакако је оправдана, али што рекао Хорације: 8ил( сег11 (Јепј^ие Гтез... На крају књижице су ,,с благодарношћу"„овсковечеш:" до неких педесет „доетављача", у садржају нак стоји да оу на 80. страни претплатници, међу тим њих на тој страни нема а и не може бити, јер је ту сам садржај, управо оно, што „темељни" Пемац у својој прецизности зове .ЈпћаШуеггекЖтвв. Г.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. - Брађа Савићи у Неограду, латили ееда у свеекама издаду роман Немца Фр. Фридриха нод натписом „У вртлогу" у српеком иреводу Михаила Савића. Сваке две недеље изаћи ће две евееке а евега ће бити петнаест свезака по 20 п. д. Добили смо прву свееку и уз њу у име рекламе суд „једиог немачког критичара" о Фр. Фридриху. Све лепо и краено, нгго тај Једап немачки критичар" каже за свога земљака, али тешко да. ћс то бити доста разлога, да се роман „У вртлогу" са толико еклата пугата у ерпеки свет, као гато то чине Враћа Савићи. — На белешку нашу у 11. броју „Стражилова" поводом дела „1т 8ег1)Ге бвопоиицие с1 8оеда1е" од Ренеја Милета јавља нам ее госп. Иван Нванип, аташб кр. српскот генералног консулата у Будимнешти, и моли, да се „у иптересу иетине иеправе извесие нетачности" у оној бе-