Stražilovo

чз 222 вн-

ж С , "уЈ^ ^Х-ч 'чј^ ■чј^' «\1х » «чЈх" "Јх* »Х" Ј) ј^ј( ф КБИЖЕВНОСТ. Ф . *х<^^ / о г ~с ^ ^ ^ '^г* сЖб ^Т 41 •т* • ? г : * 'Т* ^

ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ.

Нема још нипуне три годипе, како ее овде у 11овом Саду наетанио те и по ерпекнм листовима почео јављати песник и књижевник један, који је евојим одиета ваиредним даром и врло темељпом научном сиремом стекао симцатијс и уважења у кн>ижевпим нашим круговима. То је Јовпн ХраниловиЛ, грчко-католички вицеархиђакон бачко-сремски и нриседник духовпог с/гола крилсевачке еиискоииј с. У Хрвата је име Јована Храниловића са најбоље стране нознато свем читалачком свету. Нева он и ради ево већ скоро двадесет година и његове несме — као што вели Миливој Шреиел — већ много година бацају на пуне прегршти светло у дубину душа хрватских. А ми се (Јрби само можемо радовати, што је тако уважен песник братскога народа хрватскога, нашавши се међу пама, вољпо нригрлио и иашу књиженпост па је богати арелим и слатким нлодовима свога неббичиога дара и умења. 11>егове „ПеСме ева кИданке," што украсише 161. књигу Летописа Матице Српске, не могу бити иа одмет ни куд и камо јачој књижевпостИ но што је иаша, јер су те песме правтг биеер чиетс наравне нојезије. Иа и остало све, што је Храииловић до сада даровао иашој књижевности, мора освојити свакога солидно.шћу и својим отменим тоном. Ко жели да сазна сав књижевни рад Јована Храниловића и како, о њему суде Хрвати, томе препоручујем чланак ученога Миливоја Шрепела у 2. броју У^евс;) прошле године. У пас јео Храииловићу као песнику елегичару ироговорио Милан Савић, оцењујући у 38. броју „Јавора" године 1889. „2ашћегабка е1е§|ј>- и ХраниЈГОВићеВе^ што изађоше у Крижевцих године 1886. Ја сам овде рад само читаоцима „Стражилова" да изнееем у кратко бијограФију тога иесника и рад, му у нашој књижевности за ово две три године, од како је у нашој средини, Јовап Храниловић родио се годипе 185Г>. у селу Кричкама у Далмацији од оца НиКбле и матбре Сидоније, родом плем. Стручпћеве. Отац му је био генералнивикар унијатске ешгсконијеп несник у илирско време. Године 1862. дођсмали Јован с оцем из Далмације у Сошицб у Жумберак, ту пође у основну школу, коју нослс настави.у Крижевцима и у Загребу. У вагрсбу је као иитомац грчко-католичког семепишта свршио 1'имиазију и на загрепском је свеучилншту свршио нрву годину богословије. Ва тим јеотишао

у Беч, где је довршио богословију. Нред крај године 1878. ностане свештепик у крижевачкој енископији и одмах и тајпик крижевачког еиископа. Одатле су га, нослали на нарохију у Кашту у Жумберку. У Жумберку је ио разним иарохијама служио пуиих девет годииа. 1887. буде иремештен међу русииске грчкокатолике у Бачкој и служио је као каиелан у Куцури и Крстуру. Од године 1889. овде је у Новом Саду као грчкокатолички русински парох. Храниловић је за свога бављења овде пре свега ревно и искрено наетојао око тога, да на иросветном пољу међусобно уиозна и зближи Србе и Хрвате. Том његову ревном наетојању плодови су ове лепе расправе: „Хрватска лепа књижевноет (књижевно-историске арабеске послсдњих двадесет година)" (најире саопштене у 1. 2. и 3. броју Живаљевићева „Кола" године 1890. а за тим исте годиие прештампаие у „Браиик" у бројеве 115.-117.); дал.е: „Илиризам у хрватској културној новести" (у 73. броју „Браиика" 1890.); иа „Два песничка побратима у хрватској књижевности" (А. Шеноа, и Фр. Марковић ; говорено најпре девојачком друштву Српкиња Новосаткиња а после штамиано у 1. броју „Женскога света" ове године). Од велике су вредности и његови реФсратн о приказима наше народне иозориншс дружиие овде у Новом Саду. У т.ој је служби иретпрошле позоришне сезоне написао врло краену расправу о Гетову „Фаусту" (у 22. и 23. бр. „Позоришта" 1890.) а ирошле сезоне бно је Храннловић иајвреднији известилац о нозоришиим нриказима. Изашло је од њсга до неких трииаест које краћих које дужих рецензија а све се одликују умиим иогледом на ствар и солидпим разумевањем естетских пачела. У овогоДишњем је „Јавору" (у бројевима 6,—10.) под натпиеом „Репертоар у последњој позоришиој сезони у Новом Саду" изашао из Храниловићева псра нодробан и непристрастап извештај о бавЈвен .у иозоришне дружине у Новом Саду прошле зиме. Завршујем речима Миливоја Шренела: Храниловић је сада у иуном јеку мушке снаге. Одбацивши већ одавно иочетничко одело, стоји Храниловић пред нама као зрео песпик, у кога је довршен пеенпчкп развој. Биће задаћа нозније критике, да ухвати све контуре његове иесиичке иидивидуалности и иаслика јасним бојама иотиуиу слику љегоие несничке Физијономије.

•-т>»

Јован Гачик.