Stražilovo

■чз 214 е*т-

„новаљао" неколико курјака. Овс забаве су вшпе пута биле узрок, да је морао и ио три недеље лежати у постељи са увезаном руком или главом, на којој се видели „пољупди" медвсђе шапс. Али тај му се живот тако допадао, да га се пе би нп за што на свету оставио. Код кућеје читао дела агрономска и у опште економска. Код њега је служио Немац, који је из темеља познавао шумарске науке, али га, ипак није хтео да постави за главног управитеља, него га је само нитао за савет, па би сам, са још два помоћника, који су имали надзор над радпицнма, руководио послове. У часовима одмора вОлео јс читати Француске романе; то беше једина слабост, која се могла опазити у његову животу, какав, у осталом, ироводи већина руских иоседника, који живе у забитијим губернијама. Рајски дозна, да се Тушин састајао с Нјером код попе, камо је нарочито одлазио, кад се надао, да ће је тамо затећи. И ноиииа лсена је већ више нута била са својом пријатељицоМ Вјером на његову добру, које се звало „Димовка", због тога, што се само ио диму, који се подизао из сред Тушинове шуме, знало, да тамо има живих л 3 уди. Тушин је живео са својом сестром Аиом Ивановном, старом уседелицом, и к њој су Вјера и њезина пријателшца долази.це у тосте. ]>с])( И1 кова јс јако волела Ану Иваповну и уживала је кад јој, сврпшвши своје послове у вароши, дође мало у посету. Она вије пн с кнм тако слатко пила своју каву, ииком нијс тако радо саопштавала своје тајпе, као Ани Ивановној, било за то, што јој се ова доиадала са њепа начина у домазлуку, или можда, што је Тушинова сестра показивала дубоко поштовање ирема Татјани Марковној самој и према њеиом одличном колеиу. Што се тиче Тушина, ту је човск одмах могао видети, с ким има иосла, тако бсше слободан, отворен и простодушаи. На њему пе беше иичсга тајанствена или романтичиа. За н.сга се ис бн могло рсћи да је духовит у оиом зпачењу, које се обично тој речи придаје. Он бешс обдарен оиом бистрином ума н духа, којом је исто толико обдарен сел.ак, колико и образован човек, умом и духом, који се ие троши иа ситниде, него сва.гда има у виду само оно, шТо ,је ирактичио и потрсбио. Ти л.уди се свагда држс у среднни гомиле и ретко кад ћеш их видсти у првим редовима, али, и ако су потамњспи сјај није обдареним личностима, ииак су чесго певи-

дљиве вође и регулатори деловања и живота целога онога круга, у који их јс ноставила судбина. Рајски нијс могао опазити у н.егову одношају према Вјери ништа друго до постојаио н монотоно обожавање, које се изражавало у погледима и речима његовим; међу тим Вјера се ионашала према н.ему отворено, иоверљиво и прпјазно, те ма колико даје из почетка сумњао па шумара, сад увиде, да ои пије могао бити писац писма на плавој хартији. — Какав је човек тај Тушин? — иитао је сутра дап Вјеру, — шта је он теби? — Оп је мој иријатељ. — Тојеврло широк појам. У ком смислу? — У иајбољем. — Ето ти је опет сад! Али она га не хтеде више слушати. ,Иза њсиа обичног, свакидан.сг израза лица, сакривао се други неки израз; оиа се усиљавала,, али је једва могла скривати иеко унутрашње ликовање; у н.сним очима, њезииу осмеху могао си видети, где просијава зрак унутарњсг задовол.ства, које не хтеде ни с ким делити. Није била више узбуђена, као нрс неки дан, није више гледала оиако иеповерл.иво и незадовољно; цсла п.ена особа одисала јс мири<»1»<>м и тишином; у ттима би јој по гдекад заблистао зрак екстазе, као да се папојнла срсћс и блаженства,. Рајском то паде у очи. Каква је то срећа? питао јс сам себе. Од куда? Јс ли то штогод у свези са обитаваоцем шумс? — Али оиа не крије ништа; сама отворено говори о иријател.ству свом с њим. Ту нема никакве тајне! — Ти си срећиа, Вјера! рече својој рођаци. — Са чега ? — Ја ие знам ништа; али ти можеш колико хоћеш скривати своју срсћу, она избија из твојих очију. - Заиста? рече она, смешећи се. За тим се опет удубила у своје саи.арије. Рајски јс ухвати и стисне за руку, она јс н.ему такођер стисне, за тим је пољуби, а она п.ему врати пољубац не будећи се из своје замишл.епости. Овај иољубац, за којим је тако дуго чезнуо, нијс му донео никаква уживања, јер му га је дала са свим мсханички. - Вјера, ти си у екстази, рсче јој. — Како? запита га она, тргнув се из своје расејаности.