Stražilovo

чз 252 51-

Више него насилне мере државне власти могу да учине против раскоша, особито наг; против нијанства, добровољие дружине умерености, каквих има много у Енглеској, а још више у северној Америци, где их је још год. 1834. било до седам хиљада са једним милиуном и по чланова. Много приномажу тс дружине да се трошење љутих пића, особито ракије, сведе на што мап.у меру а тиме и пијанство умали. А да би оне тај свој снасонбсни рад могле раавијати са још вс1.пм и иоуздапијим успехом, уживају опе и н.ени члаиовн од стране државс и друштВа различне повластпдс и олакшице. Тако је уоби-

чаЈено у североамериканским уЈсдињеним државама, да Фабричарски радпици, који су чланови дружинн умереностн, добијају веће плате, и да у опште долазе лакнтс до пристојне зараде. Исто тако и оие трговачке лађе које не носе -ракије плаћају мање проценте у име осигурања, него опе лађе на којима сс троши то пиће. Против перазумнога луксуза је без спора пајбоље средСТВО ширење аросвете и здравчх начела ниродне иривреде н здриестввности и у шире слојеве иарода, што чпни да људи постају у свему разборитији и трезвенији те знају и разумније да намирују све разлнчие потребе свога живота. Др. ђор-ђе Дера.

УШГГНОИ.

СТЕВАН ДЕСКАШЕВ.

Д.е само у срнским круговнма, у коЈима се негује песма и свирка, иего и по свем осталом српском светЈ а допскле и у туђини нознат је и омиљен нсвач Стевап Дескашев. Да су, што но рсч, и на гушће посејани уметници таква соја у пас, па бисмо се Ст.еваном Дескаш ев и м нмали разлога дичити и поносити, а камо ли тек овако, кад су у нас тако гласатп и вештп певачи још рсткс тице. Стевап Дескашев се родио у Араду године 1855. Нреци су му норсклом из Дсске, отуд му и презиме Дескашев. Основпс је школе учИо у Лраду и Темишвару. Год. 1875. дођс у Београд те га Јован Ђорђевић, тадашњи унракитељ Г>еоградског нозоришта, уверивпш сс о лепоме му дару глумачком и особитом гласу, ирими за члана дружини. Првс лекције у певању давао му је Даворип Јепко. У 1>еограду је Деекашев, с малим прекидап.ем, остао до 1881. а тада је на нозив управе хрватског земаљског казалишта отишао у Загреб и опде добио ангажман као теиорнста за онерете. У Загребу је у Ивана нл. Вајца наставио школу п тако ј.е лено нанредрвао, да је с уснехом могао иевати Лајнелц у Флотовл.евој „Мартн" и „Фауста" у Гунодовој „Маргити." Пупих осам година -остао је Дескашев у Загребу. Год. 188!). буде ангажовап у Г>удимненгтанској краљ. опери н ту је одржао свој уговор до ланске године, кад га је повукла же-

ља, да са дивним срнским несмама уиозна Гусе и Пољаке. По што је још походио Црпу Гору и па Цетињу певањсм својим тако очарао светли владалачки дом, да му јс киез Никола даровао колајну Дапилова рсда четг.ртог стеиена, ношао Ј е У Гусију, где јс овс зимс концертовао но првнм граДовима. Вративши се одапдс бави сс сад у иашим крајевима, дајући концерте по већим нашим местимаи свугде очаравајући сриски свет својим необичпим умењем. Код нас је овде у Новом Саду сад на Томину недељу, уз суделовање пијанискињс Иде Добринковићеве, челисте Новачека и читаоиичког невачког друштва приредио коицсрат, који јс исиао на општс задовољство. Том је приликом невао лсиу једну руску ромапцу и комаде из Томаове „Мињоџе," ]>агперова „Лохснгрина" и Бизетове „Кармене" и српских пссама. Дескашев је као интеДигситаи глумац иреводио п нрсрађикао стране глумс за сриску позорпицу. Опште омиљеног у нас. Тотова „Сеоског лолу" он је нрерадио, а тако је исто његов превод и „Гадничка нобуна" и „Царичин сужник." Не могу му-ком прсћи, да Дескашека уз лене му способиоети, које га чине ираким уметпиком, краси још и добро и милостнко српско срце. Фернје своје свагда је уиотребљавао на то, да испомогне српским својим колегама у пужди и