Stražilovo

-43 253 Е»-

левољи. Чу.је, да којој т. зв. нутујућој дружини пе иде баш ејајио па ее одмах дигие и као оно Дезар дође, види, иобеди и — дочара у каеу

иоваца. А зна се и то, да је рстко која всћа прилика у пае била, где ее што нриређивало у добротворну еврху, а даје прошла без Дескашева. Јован Гочик.

■чи <чи ■чј-' г \ј- > ' *\1^> 'ч!/' ^ "Х* 'чј" _*) ј ОД Ф КЕИШЕВНОСТ. Ф

С ^

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Хрватска је Матица издала Димитрија Деметера „Тсуту" и „Гробиичко иоље." „Стражилово" јс у својем 4. броју спомепуло ту књигу и лепу оцеиу о „Теути" и „Гробничком пол.у", која јс у истој књизи. Ја ку из тс оцене забележити неколико рсчи, које не могу препоручити пикому да их уиотребл.ава, н. п. аренпчлшио је с пјесничком слободом новиестпс чиње пице; за то се није робеки држао иовиестпе слиедње догађаја; него како га нриповиеда повиест; да буде драмека радња једиџствена; језгра је слиедеЛа; пак затим ожепио Теуту; тјесније; сретан је изум иј есников; жезло ; иогибељ ; остао јс вриедан самилости (МЈНеас!) глсдаочсве; л>убШа жена; звање; вјеројатност; сједињује; аомирба; уштрб (у1Церб%); иовисује; узрокована њиховом кривњом; изглед брзорека (!) диалога; обиљежујз; најбесније; срђба ; сџаротак (Коп^гавЈ); житељ; на па послетку да забслсжим и ову рсченицу: Пјесник је у уводу пјеспи морао изразити онај силни Лутни суиротак' засобичнога иутнога дојма по Италијн пак по нашем Гробничком пољу, и узвишену знамспптост тога пол.а за евакога Хрвата. I.) Хајде да изаберемо одавде што да протумачимо. Ва сваку се реч пе ћемо обазирати, јер су всћ добро нознате као погрешпе речи, него ћемо гдекоју еамо протумачити, која ее па први, поглед чипи да јс добра, а овамо је нрава паказа. Као што емо већ епоменули, вели пи/ац сиоменуте оцене: Сретан је изум пјесников. На први поглед рекао би човек да је изум добра реч и да би могла значити с1 Је ЕгНпсЗипц као што би кум њеи хтео. Али ,ја бпх рекао да та рсч изум не може значити сПе Е г Д п ^ ипјј него безумље. Ми имамо глагол изумити у Вукову речнику, који зпачи ћеНтгеп. Глаголи с.у пак четврте врете сви деноминативии, те као год што изговорити долази од изговор, изродити се

од изрод. извозити се од извоз, тако исто и изумити долази од изум. А иошто изумити долази од изум и потпто изумити значи ћеИшгеп, обсзумити, залудити, то јс близу памети да и изум мора зиачити безумље, лудост, а пс ЕгБгкЗипд. Али можда ће ми ко казати: Па спо у Нукову рсчннку има изумјети и значи егВш]еп, па Ваљда изум долази од изумјети. Ја тима кажем да пс долази отуда. Лзумјети долази од умјети, које му је глаголу додаи предлог из, и кад знамо шта зпачи умјети, опда је лако доћи до изумјети е1'6пс1еп. Вук има глагол изумијевати и отуда вербални супстантив изумијевање. Али изумијевпње пс значи сПе ЕгКпс]ип$ нсго с1а8 ЕгКгнЈеп. Од глагола паК изу.мјети не ваља правити вербалнога супстантива, јер је изумјети перФективан глагол. (прсмда има и од таких глагола всрбалних еуистантива) те не знамо би л' добро било изумење (по ист. говору), које би могло значити и сће Ег6пс1ип§ и с]аа ЕгДпЈеп. ја мислим да би боље било ироналазпк, који.суистантив стојн у еродству са глаголом аронализити, који значи егћћгеп, аи^бпсПд тасћеп. 2.). ПиСац сиомепуте оцене употребљава облике обиљежује, сједињује. Ја мислим, кад сс граде облици, да онда трсба пазити да ти облици буду по правилу начишени а не који су постали по аиалогији. .1а мислим да од обкљежити треба да буде итеративаи глагол обиљежавити, а од е.јединитн сједињавати. Обиљежавати, сједињавати постали су од обиљежити, сјединити прско глагола итсративпих првога реда обиљежати, <уедињати, који иесу у обичају, као што је од умилити се постало умиљатч се, а од овога тек умил.авати се, од измислити измишљати измишљавати, од ионудити ионуђати ионуђавати, од исиунити исауњати исиуњавати, од аоаустити иоиуштати иоиуштчвати. Оиим редом, овим начипом ностају итеративни глаголи пете врсте од