Stražilovo

-43 307 Е>-

ирочитати, после овога биће :>>а кас од иитереса," одговори др. У. и иружи ми писмо. Ја му га управо истргох из руке и стадох читати: „Поштована госио/јо, У тсрилогу шаљем Вам уобичајену месечну иомоЛ, коју сам Вам до сад редовно слао као иомоЛ неиознатог иријатеља Вашег иок. суируга Мени је било веоми жао, што на тол/ике Ваше молбе, да Вам означим име Вашег добротвора, то ие могох учинити из иознатог Вам разлога: што ме часна реч везивала да име не кажем. Смрт ме сада разрешила од те моралне обвезе, и сад сам уираво дужан да Вас известим да је тај ваш добротвор — госиодар Зака...." Писмо ми.испаде из руку, и ја викиух зачуђено: „Господар Нака...." „Опај исти, од кога сте се мало час ужасавади," — рече ми Др. У. „Али читајте само дал.е...." И ја до краја дочитам писмо : „ Т1о тестаменту. који ми је госмодар Зака оставио на извршење, Ви сте са Вашим сином једини наследници иокојнпкова имања, које је доста замашно а иалази се у готову новцу н у сигурним државним артијама. Сиисак имаовине је код суда. Мзволите се иотрудити да ствар код суда уредимо те да Вам, се ш,то ире иреда иаследство. СтојеЛи Вам вазда на услузи Др. У „Ја ово просто ие разумем!" — рекох. „Запалите цигару и седпте". Учипих по докторовој жел.и, а ои, по што запечати писмо и нредаде момку да га отправи, запали и сам цигару, и извали се иа диван и поче: „Као што сте на крају читали, извршилац је био збиља дошао и господар Зака се збиља с њим упутно у стаи канетанове удовице да све ствари од вредности узме у нопис и однесе. Можете мислити како је сиротици било, кад је угледала незване госте. Онако слом.кена и ожалошћена, истипа јуиачки је

саслушала судско саошптеи.е .... није скоро ии речи казала, иити је господар-Заку иогледала, а то је опет овога још већма разјарило. „Не дозвол.авам ни један кончић да јој се остави!" впкиуо је госиодар Зака. Али чим се дотакопте прве ствари н узеше да је изиесу иа нол.е, она сиротица вриспу и сруши се на ттод. Прптрчаше одмах да је новрате к себи, и извршилац папомену господар-Заки, како би ваљало одложитп попис, бар док жена ие дође к себи. Али господар Зака цикну: „Ви, госцодиие, вршите своју дужност. Судски чииовиици нису милосрдне сестре". Док су се неке сусетке забављале око онесвешћене домаћнце, понис се даље иастављаО. Пописивало се и изпосило се редом: столице, столови, носуђе и друго, док се пије доитло до .... колевке, у којој је мирно снавао синчић од године и по даиа. Изгледао је као аиђелак, на уснама му је играо о смеј ак п евииа1 пцета Извршилац застаде пред колевком, на, погледавшп на господа])-Заку, упита га: „И то ?" Госнодар Зака се намрштп: „А што нитате? Него ?! И то!" Извршилац записа и колевку, на се онда саже, диже дете, које је још било сиавало и окрете се око себе, на онда пружи дете гооподар-Заки: „Кад иема други ко, опда молим вас, придржите овог малишана, да се изиесе колевка". Госиодар Зака се устезаше, ио у том се дете нробуди и са чистим нлавпм очицама погледа на госиодар-Заку, па му онда пружи ручице и протепа: „Деда деда " Госнодар Зака се чис/го етресе, па и пехотице рашири руке, а извршилац му положи дете у паручје. А опо, невииаптце, ухвати ручицама браду господар-Закину п ноче да кроз н,у нровлачи своје нрстиће, тепајућп: „Деда... деда..."