Stražilovo

чз 329 ЕЗ-

са 'обзорја ишчезло, слијева ее лагаио морекијем свијетлилом у једну циглу боју. На мору влада тишина, коју нрекида еамо гдјекоја удал.ена иоморека пјеема. 1'ибареке шајке иалазе јатимице у ншроко море, гдје ће ноћ да проведу; једпа велика парна лађа енглеског транаатлантског друштва, која се у луци находи, задимила је већ у велике и кап'да се спрема на полазак. На ]1ебу нема ни једпог ирамена а па мору ии једне пјеге. Да л' Ке тако и сјутра бити, кад се одавдје отиснемо, то

је питање. Како му драго, ја ћу се од ове класимне земље ббним срцем раетати. Хоћу ли се још једпом у п.у вратити ? То свемогући богови знају. Наига еудба зависи мпого од вол.е н.ихове, а, на жалост, још вшпе од самовоДЈ.е л.удске. Можда би ми се оин горе на ОлИмиу још једаред смиловали; ал ови доље . . . е од овијех се већ слабо чему надам. У томе, мој Милаие, иовјеравам теби ове ]>азасуте лиетиће: иек ти опи причају о мојој љубави и нобрати11 ској оданости. Марно Цар.

љ. с "уј" ■чћ'' "■ј-" "чј-^ "•1^" Ф КЕИЖЕВНОСТ. Ф | ПРИЛОЗИ ЗА ПОВЕСТ СРПСКОГА НАРОДА У ЗЕМЉИ УГАРСКОЈ.

0 најотаријој привилеђији даној српоким И наши и страни пнсци, који су после Рајића и. Енгла писали што о насел.има срнским у Угарској, иомињу иску привилсђију или понластицу, коју би дао био угарски краљ Владислан Пољак I. г. 1440 оним Србима, који тада, кад сс Смедорево, столно место Ћурђа Деснота, предало Турчииу (27. Авг. 1439 г.) и десиотовина срнска нрви нут потпала под Турчина, оставише своју несретпу отаџбипу и населише се у земљи угарској, у Јеноиољу, то јест у пол.у или округу града Вогоз-Јепб-а — у државу јанопол.ску, као што ГроФ Брашсовић и по Грои>у Рајић називаЈу ту покрајипу између Криша и Мориша. Од таквих нашнхнисаца помепуку само Павла Стаматовића (1Тчела за г. 1833. стр. 92.), Але ксандра СтојачковиКа (81аа(:8гесћН1е1)е УегћаНпнзе (1ег 8егћеп е!с. 11. АпПаде 8. 5)., Фрању Рачкога (Кпјјгеупјк П. 486.); а од страних старог Феслера (ОеасћЈсћЈе Јег [Јп^егп V. 556), Цернига (Е(ћпо §гарћ1в II. 154.), Швиксра (СгечсћЈсШе (Зев Тетезсћег Вапа(;8, II. АцНаре 1872. 8, 97) и Нип 1а1уу-8сћ\у1скег, (Е1ћпо§гарћ1е уоп ТЈпдигп 8. 310), п Пикота (Срби у Угарској у Павловићсву прсводу стр. 36); а свима је њи.ча извор за то знан.е и казивање њпхово наш Рајић, непосре^по или посредно преко Енгла, који је последњи опазио у својој „Ое.«сћЈсШе уоп 8ег\угеп ппс!

наоел.еником у Јенопол-у године 1440. Во88шс»" на стр. 384 под 1.) „Ватаћч (то јест 1439) ћоћ еше Мепде 8е1"№Јег с!ет Оеог§ (деснот г Бура1;) апс1 ћеуо1кег(е сће НеггзсћаЛ Јапоро1 (уегпшЉНсћ ги Ећгеп Нппуас1 '8 80 §епапп1). У1асИз]ау I. ^чћ сћезеп ћегпасћ РпуПе^еп, аиГ сће 81сћ сће 8еглуЈег 1699 ћег1е]еп. Ва1];8сћ III. 254." У другом (будимском) издању Рајићсве псторијс наћи ћеш место, на које сс позвао Енгсл, у 111. делу, на страпи 26-8, и 269. (књ. X. г.1. I. §. 2.) Па где јс ,'сад та прва привилеђија или где су, као што Рајић а но 1'ајићу Енгел каже, те прнвилсђнје краља Владислава од г. 1440., и какве су то иовластице данс Србима, који с,с населише у Јспопол.у? II што странцн само просто помињу ту привилеђију од г. 1440., пе разбирајући дал.с за садржај њен, томе се нс ћемо н но можсмо толико чудити, колико сс чудити морамо пашим и нашинцсм, који толико цспе и уважавају привиле1)ијс, од краљева угарскнх Србима даровапе! Да ли један од н.их, који п]>очитаи1с 1'ајићепу историју п који сс иозваше на номенуто место у тој иеторији, запита за п()властицс, дане јс ионол.скнм Србима том привилсђијом, да ли потражи и потруди се, да сазпа, шта пише у тој привилсђији краља 1)лад : Ислана од г. 1440? та у прпвнлеђпјн, на коју — као што додаје Рајић