Stražilovo

-чз 378 ез-

јанеки пјесник АлФијери књижевиости ода. „Некоје од овијех жииотописа — прича нам ол исти — као н. п. Тимолеонов, Цезаров, Прутов, Пелонидин, Катонов и још неке, прочитао сам но четир и но пет нута, и то таковијем з посо-м вике и сузч, долаиећи у таково одушсвљење, да би свак жив, чујући ме какб лармам, био номислио, е сам иобијеснио. Чигајући о иекијем дјелима онијех великана, често сам пута устајао са столице и скакао као иомаман од ааноса". (А1Г|еН, Г јм V i (- м , поглав. VII.) Плутарком су сс иначе иаслађивали у свако доба одабраии духови: еноменућемо, уз остале, Шилера, Венијамииа <1>рапклина, Наполеона и Госпођу Ролаиовицу. Иа ову се носл>едњу каже, да, га је она чак и у цркву са собом носила и за богослужења кришом читала. Па како је тај пиеац могао — пита један епглески критичар — да тако еилно привлачи читаоце свију народа и свију времеиа, чак до дана даиашњег? С тога — вели - што се његова кп.ига бави великијем људима, који еу у свијету зиамениту улогу играли; и пошто је Плутарк био.мајстор у посматрању, то је он зпао да им вјешто исприча доживљаје и све што је у л.ихову животу било значајније. У великијсх људи не интересује нае толико оно, што су као такови радили, колико пае интересује моралпа страна њихова карактера. И заиста, у некихје славпих нисацаи бесједпика приватан зкивот и личии карактер много иптереспији од њиховијех књига и бесједа. Што ее нас тиче, ми радо исиовиједамо, ,да нас ,јс мало која књига у животу тако живо занптересовала, као што су пас иитересовала Пјшзнања Ов. Августииа, Живит Пеивенута Ћелинија, пекоје биограч>ије Лорда Меколеја н спо-

мен-кн.ига (Мнм ШсогсИ) Максима од Азељија. На жалост, о животу многијех славнијех л.уди, који су се својим дјелима за навијек обесмртили, ми данае мало што знамо. 0 Омнру, па примјер, иајвишем нјеснику, пе знамо ништа извјесно; а, Г»о' зна, жље и о Платоиу, јеДиоме од првака моралне философпјс. Али, што је још горе, ми немамо нозитиВнијех података ни о некијем одличнијем л.удима, који су у много ближа врсмена живјели, иа чак ни о таковим, које бисмо могли да евојијем савременицима сматрамо. Није наше, да овдје истражујемо како остали народи у том погледу стоје, али што се нас Срба тиче, као да ни у томе нијесмо чак срећни били. Што се, на примјер, осим неких оппггих података, који се стерсотиппо сваком нриликом понавл.ају, што се, велимо, карактеристична зна из живота Брапкова, што ли из 1 Бегушева и Милутиновићева? Иотоња еу двојица бар у толико срећнији били, што су се у животу намјерили на л.уде, који су кадри и вол.ни били, да иам ако 110 и најкраНи моменат из њихова вијека, ако ће и најмању страну њихова карактера вијсрно прибиљеже; ама први — на вељу лсалоет нашу не бн пи те среће. Јер оно, што нам госнођа Мииа Вукомановићка, кћи Вукова, о Бранкову ђаковању прича, изгледа нам одвећ блиједо и банално, а да би се и издалека могло да уиореди са дивним карактерним цртама, што нам их о Владици Раду и о Сарајлији дароваше виснрена пера Љубомира II. Иенадовића и Јакова Игњатовића. Оио, пгго су они о њима наиисали, не освјетљава, истипабог, пего гдје коју страну њихова живота и рада, али је тако језгровито, тако важно за по знавање н.ихова карактера, да ће се и најкаспнје нотомство тијем краснијсм спиеима наелађивати, те им као поуздаиу извору нритјецати.

(Наитавиће се). УМИНОСТ. Ц јј ЛАЗАР НИКОЛИЋ.

Марко Цар.

Чуао штоје више пути нпсано и расирављано, ску, уздинску, добричку и Јарковачку цркву, засновао је српски сликар Коистантин Гри- које је Данил израдио п које се одлнкују осо^ горијевић Даиил, који је 187;!. год. умро, битом лепотом. читаву сликареку школу, која нас са лепоте сво- Правац Данилов усвојили су за његова жига колорита и начина ивраде. јако 'сећа, наравло вота а. иаставили поеле_ љеговс смрти његови у малом, на млетачку школу. Овај суд изрекли ученици: Коистантии Лрсеновић, нрота панчесу мпоги, који су видели нанчсвачку, тсмпшвар- вачкл. Ђура Јакпш1г, нсеиик ернскн. Марко .5а-