Stražilovo

43 40Г) ЕЗ-

мељ и зидови стали су Амруша колико и земљиште. Дакле, како зовеш, не бијаше баш тако иезнатна његова „цркавица", коју донесе и:', Америке. Пошто се у повој згради намјести: тезга, полица, билијар, столови, голема огледала, четири велике слике (четири жепе, које престављаху годишња доба), да и не номињем остале ситпице, — кад, дакле, бијаше већ готов логор слободњака, онда се розопечки расцијеп разгласи далеко, далеко изваи граница старога града. Бидјело се, да се на то чекало. Нрви донис изађе у „Католичко.н Дневнику ." У дугачком Донису, први јуриш бјеше на Амруша, „који 1!еК својим повратком у домовину показа се какав је, јер ушав у каФану, акопрем грчко-источњак, загледа се у ирилику Блажене Дјевице Марије, па узе један лимун са тезге и баци га иа дјевичипу нрилику и т. д. „Тај је Амруш (какво само име!!) пијаница нрве врсте и о његовој се прошлости много приповиједа од наших људи, који су но свијету били. Иридовиједа се па ир. да је о]г нохарао дилиђенцу у Америци па побјегао. А само н.егово лице евједочи да је у тому послу кадар био бити. Наравито, то ннје ништа сметнуло да му је наше Славно Опћииско Онравитељство из(Св]1Ш дало допушћење нека бо отвори каФану у сред града, која је већ готова."

другоме јс допису нрочешљан др.

оапето, за кога се рекло: „наш ђентилни дј ). Заието (вулго: др. Сардела), оргаиизатор и но!) розопечких црвењака, који сад отворито проповиједа, да је малој дјеци шкодљиво ићи у цркву, а и одраслима да дашубе. Тај млади човјек, који је оставио за собом красну успомену у Падови, гдје је учио (треба зато иитати његове другове), сад, у један хип, оЛути у себи велико својељубље, да..." И сви оетали виђенији слободњаци, сви редом, такијем начином, прођоше кроза ступце „К. Дпевника." Али ни слободњаци не осташе дужни, по у низу члаиака, које донесе „ Уставност, и изиијеше биограФије консервативаца. Особито ружан утисак учипише два откровења из прошлости каноникове и судијне ; првога посјећаху на њеку госнођу, која се због њега морала иреселити из Розоиека, а другоме иапомињаху њеко нашљедство п.еких сирота... Због тога се, наПосе ухватише у коштац /V. Дневник и Уставност , те Розопек поета нознат свијету само са зле страие. Како зовеш, могло се ре1ш: зло као у 1'озоиеку! иће с(з.)

ВЈЕРИНА ЉУБАВ.

роман И. А. Гончарова по фрачцуској преради Евжена Готи П()квео Миливој Мансимовик. други део.

VI. арк јс мсђу тим чекао у старом павиљону. 11н столу је лежала. Фурашка и иушка. Ом се шетао горе доле, пушеђи цигарету за цигарстом. Ј>ио је блсл и изгледао јс узбуђен и љут. Лосле сваког мстка јс прво нрислушкивао, затим бн се уиутио стазом и мотрио кроз честу/ пс би ли оиазио Вјеру. Ва тим би сс, прсварси у надаи.у, повратио у павиљон ходао по н.ему или би сс извалио иа клупу, за-

-I ури° руке у косу и ишчекивао са све већим иестрпљењем. После трсћсг мстка слушао је око пст мииута и кад не чу ништа, узс иолако пушку и по1)е стазом, у иамери да оде. Но ииак успори мало корак, као да му бешс тешко ићи у мраку. Па послетку пође брже и — сусрете се са Вјером. Она застаде и метпу руку пагруди, јсдва дишући. <>11 јс ухвати за руку, и у и,е у онај мах