Stražilovo

-чз 444 Е»-

ковинским привилеђијама, а још сс нисам ни дотакнуо — тога главног питања, атојс: Па шта садрже тс привилеђије? Каква права и новласти, какве слободе и онросте дане су и дароване тим силним краљевским листовима, новељама и привилеђнјама, које су у течају више од сто година Србима Ковинчаннма, и онима доле иснод Панчева и тима горе испод Будима, даванс и издаване? 0 Србима у Доњем Ковипу, п шта је п.има нарочито дано, шта ли ујемчено тим привилеђијама, не могу ништа казати, јер, као што сам горе вск поменуо, Срби се у нривилеђијама краља Живмунда и краља Алберта (од 1396 до 1438) изречно пе помињу. Привилеђије те данс су васколиком становништву варопш ковииске и села Балвањоша (Балваииша, Балваништа, данас Баваништа) и Скроновца, која су принадала вароши ковинској, бсз разлике вере и народности. Па кад је тако, шта се мене, или шта се нас данас тичу слободе, повласти и благодети, опрости од плаћања царине, бродарине, разних пореза и ириреза, дани и нодељивани од угарског краља Жигмунда вароши ковинској као месту трговачком? Исти краљ Жигмунд давао је за свога краљевања сличне и још всће повласти, слободе и многима другима краљевским варошима у Угарској. У погледу нак опих иовеља и повластица, које су угарски краљеви, почињући од Бладислава 1. краља до краља Јаноша Запољског (од 1440—1537 г.) давали и ионављали, најире Србима, бившим варошанима и становницима у Доњем Ковину, који су се преместнли и настанили г. 1440. иа острву ченељском, опазити имам ирво и нрво оно исто, што је већ министар Бартенштајн оназио, а то је, да ни у једној ковинској дгшломи нема ни речи о вери и цркви, којој су ти ковински Срби ирииадали; а да ли се из тога може извести оно, што Бартенштајн изводи, Да се наиме „и тим потврђује, да дондс, док пијс маха отела народна омраза на Гаце, иије ии мржња на неуиијате бар тако жестока била", или се узрок тој иојави у чему другом тражити има — и то остављам г. М. Лудаићу да коначно реши и пресуди. А за оне слободе и иовдастице, које су Срби, продужујући своју трговачку радњу, коју су терали у Доњем Ковину, уживали и у Горњем Ковииу; и за оно ново право, којс им је поделио краљ Матија г. 1464., по ком су вла-

сни били куиити сувад и дрва, која ветар обори, и то ни за какву другу нотребу но само за огрев, и да сувадииу ту и тс обломкс могу кућама носити па колих, на коњу или па магарету или ма којим другим пачином — ко данас да потанко разабира, да се интересује и да се одушсвљава за те трговачке слободе и та 1 шфтанска ирава горњоковинских Србаља и иних њихових становника? И ко ће од Иековиичана још да се жести и да жали, што Срби у Горњем Ковину већ одавно не уживају она нрава, оне слободе и опросте, које им дадоше блажене памети краљеви угарски као својим верним мештанима и маловарошанима? Но џаба ти било и нрава и оних слобода! Друга жалост обузима и Ковиичанина Максу Лудаића и пас Нсковинчане, а то је, што је Срба у Рац-Ковину скоро веЛ нестало. По јс ли могло бити друкчије и ко је крив због те жалосие појаве? Ја мислим, да су Ковинчаии, опи стари Ковинчани, оне старе ћи®те у Доњем Ковину према Смедереву сами криви, што су се одмах, чим ноникоше па месту, где нису били носејани, ночели губити и нестајати. Та ко је терао и отерао оне варошане н стаиовнике ковинске с доњег Дунава чак горе нод Будим у средину Мађарске? Зар се нису могли доле где међу својим родом у Срему или у бачком Подунављу за време склонити или за свагда настанити, већ ајд' са женом и децом на чепељеко острво? И ко је терао и натерао натријарха Арсепија Ш. и Србе из старс Србије да оду иа крају г. 1690 чак у Сеит-Апдрију и да тамо остану? И сад жалимо, сад плачемо, што нестаје и што је већ нсстало српскога народа у срцу угарске земље! „Но сије статское и статистиконолитическое разсужденијс историјческому иеру не нриличествует" рекао би Рајић, кад се занесс па етане мудровати. Па тако велим и еам, прекидајући ово нсумесно мудровање. Нисам сс најмио и не морам ја баш исцрпсти и казати све, што би сс дало рећи о ковииским привилеђијама и о судбини Ковинчана, којима су те привилеђије дане од искона до даиашњег дапа. Мепс је покренуло, да пишем о ковинским привилеђијама, то, што сви, који писаху о пасељима српским у Угарској, почин.у с насељењсм оних Срба, „коЈ1 ае и У1чегае кгм!ја 8јј*18-