Stražilovo

-43 I ствари добро извепттеии, а који ништа немају да очекују ни од једпог народа. Штрауеово дело дакле није могло бити објективно написано. У „Стражилову" је већ више иута била реч о Штраусову најновијем делу. Речено је тамо, да Штраус пе зиа бугарски и да су му дела еФсмерне вредности. Г. Дуговић јс бранио Штрауса (в. 19. бр. „Стр.") али инак стоји, гато ,је др. Милаиић рекао, да ШтЈ>аус не зна бугарски, или бар пе зна онолико, колико би требало да :ита опај, који хоће да преводи „бугарске" нар. иееме.* Предговор д}>. Шишманова штампан је и на бугарском језику и у мађарском и])еноду. Из тога превода најбоље се види да Штраус не зиа бугарски. Др. ТТ Т ишмапов пише: „Русо и Хегелт. отстаиваха навредЂ на Бтохнера, Молегаота и.Фогта" (стр. III.). Штраус је то превео овако: „Кои88еаи еа Не§е1 1ер1ек Висћпег, Мо1е8о1 е§ Уо^1 11е1уеће", Русо и Хегел ступише на место Бихнера, Молешота и фокта;) стр. Ш. и XII.; ср. РћИ. кбг1. стр. 333.) Др. Шишманов пигае: „Обшто м'];ето вт, пеичкит!'. литературии истории отт, Шеровата" (стр. 111.); ио Штраусу: „(ег!) тед1а1а]јик тт(1еп ЈгосћиоггибгкепеШеп 8 е г оV ,1 Н 61" (стр. XII.; РћП. кб/,1. стр. 333). Штраус пише: „Кага<3'гз1С8еУ епеке1", „Уикоуеуа!", „8/А'е Н Ре1ка", »а вгегћ дивНсагок" (гуслари), и т. д. из чега се види, да Штраус не зна ни иајобичније ствари у бугарском језику. И у преводима песама има много иетачности. (В. РћП. кб/1. стр. 335-340.) Али има још пешто, гато нам не показује Штрауса баш у иајлеишој боји. То су (да се најблажијеизразим) нетнчнинаводи. Тако он пигае: »6ег1асћ 1573-ћап Рјго! коги 1 1а1а1 готока!, гпе 1уеке1 а пер Оћ1Нс МПоаза! ез К га 1 ј е V јс М агк оV а 1 ћог карс!?о1а1ћа" (Герлах г. 1573.** налази у околини Пирота развалипе, које парод доводи у свезу са Милогаем Обилићем и Марком КраљевјЏем\ стр. 27.) У Пинину и Спасовићу (6е8с1псћ1е (Јег 81ау. БИегаћгг; стр. 345.), одакле је * Да Штриус нс вна бугарски, дпказао јк др. Лжбот у „Р]и1о1о»1.а1 1со/Лопу" (1892, св. IV. стр. 331 341.) 0 самим песмама у Штраусовој збирци написао ,јо др. Лжбот леп приказ у „ВцДаре.чН Лиет1в" (1892 стр. 53 — 82.) ** Треба 1578 (Гласник XXXVI. стр. 207.) (Наста!

6 ИШтраус то извадио, нема спомена о Краљевићу Марку, као гато га ни Герлах не спомиње (Кас1 јицон1. ак. XXXVII. стр. 115.; Гласник XXXVI. стр. 207.; М. Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, стр. 225.) На стр. 70 и 71 аревео је (али он то не напомиње) из познате збирке браће Миладнноваца (Бд^лгарски нар. нћсни, сгр. 528) пске ствари о Краљевићу Марку, само је свуд где год је могао уметнуо бугарско име, а оно се у оригиналу на том месту пигде пе спомиње. Та ко Штраус пише: „А 1>о1#аг, ћа егге тпеду" и т. д. а код Миладиноваца стоји: „П^тници-те" и т. д. Штраус бслсжи једно народно веровање о смрти Марковој овако: „Ма.чок .чхепп! а (,епдеграг1оп (бђћ ћо1§аг гае§уеп(1е§е11:е Магкок е.ч аг паду бгбшећеп, ћоду ћо1даг етћегге1 бвзге, те^1§ег1;е, ћоду пет зокага е1 јбшп, е.чак тепјепек ћаза, тег(: тер 1од је 1 епп 1 ијђб1 ћо1§ага1 (!) кбгоН., е!икге 1о§ а11ап1..." Други причају, да су више Бугара угостили Марка на морској обали, и да је ои, радостан што се са Бугарима састао, обећао, да ће иа скоро доћи, само пека опи иду кући, јер оп ће се на ново појавити међу својим (!) Бугарима, ставиће им се иа чело .,. У зборнику браће Миладиповаца стоји овако: „Веллтт, че, Марко Крале "оште |-е живт,, како разкажвалт, Прилеичаниш, кои зборвалт, со него. Тон билт, купецт, и нливалт, но море со стока. Одт, ветришта сћ принудилт, да излезитт, на нустт, островт,, к^де во великолешш кд^шти иашолт, Марка, кои б'1;гае отишолт, тамо одђ како излезе туФег -отт,. Таковт, нечекант, случаи зарадва Марка, кои нричеКа добро и гости сотатовник-отт, му, и го попрати вслеештем ,че скоро ке доидит врсме да гаетатт, тои накт, по земи'." Ни речи о Бугарима! На стр. 81—89 опнсаии су бугарски сватови. На стр. 81 стоји: „1)ећег8ко1 1ако(1а1гш 8гокан," па да се још већма завара траг, додано је у загради: „Е1 топсћа та1а Кека Гакгћап ћдмбдевеп ез вгбвгегЈл* Серепкоу N. К." Приповедио у селу Малој Реци верно и од рсчи до речи Чепенков Н. К.) Међу тим је онис тих сватова („деберских") иреведеи скоро од речи до речи пз збпрке браћеМиладиноваца - („Обичаи на свадби вт. КукушкК стр. 517—521.) Дела, у којима има овакових ствари, заиста су СФемерпе вредиости. ће се). Ст. Станојевик.