Stražilovo

-13 457 вз-

за столом и нретварао се, као да ис види исиитљивс погледе Татјане. Носле вечере иареди Татјана, да јој -сс намести кревет и пе гледајући наРајског сухо му пожели лаку иоћ, осећајући сс дубоко увређена у срцу и самољубљу. Около ње се збива испгто тајанствено и озбиљио, тиче се људи, који су тесно везани с њом, а њу остављају у страни, као туђинку, или као стару и преживелу жену, која није ни за што више .способна. Она иијс ни помишљала, да се то из других разлога ради, из иоштовања, бојазии и штедње.

Рајски јој нолугласно рсче, да има с њом да говори, и да ма под каквим изговором уклони чељад из близине. Она га погледа престрављено. — Несрећа ? заиита га она тихо. Ои сс смете. — Није, рече па нослетку муцајући, с мога гледишта иије никаква несрећа. — Али ако с мога— јссте ? опази она тнхо. Ето н ти сам си пребледео. Сигурно си и сам увереи да јс несрећа.

(Наставиде се.)

Семик. Народни обичај у Руса.

ПЕТ СТОТИНА И ТРИ ГОДИНЕ. (Наставак.)

ли поред свега тога племенеки систем имађаше у корему свога склопа судбоносну ману, која снречавагпе српском народу да се одупре ма каквој концентрисаној павали с ноља;

та мана малазила се у децентралцзацији власти. Не имајући ос.вајачких ножуда, ме уви1>аху Срби нотребе, да међу рас/гројеннм, еамосталним племепнма изврше оишту поли-