Stražilovo

-» 458 Е>-

тичку цедтраЈшзацију. Све, што би се у том погледу код етарих С])ба могло иаћи, то је била нека врста федерацпје међу више илемена.; али и та Федерација, ие имајући никаквих јјормално узакоњених ирииудних мера, стајала је тако лабаво, да се увек кидала, кад је једио или више племепа и: ј личних иитереса из исте истуиило. Византијска и римс а црква користиле се овом смртном маиом српоаи парода и постепено су унеле догмама нрерађено и по осиовима оидашње др/каве схваћено хришћанство и Феудализам средњевековни. Тога ради од IX. до XI. веКа историја српског гтароДа препуи.епа јс крвљу, која потече или у обрану нлеменског система од павале с поља или у одбрапу од узмаха братоубилачких руку ВладимировиЛа, ЂодиновиИа и осталих племенских жупаиа, који, подбадани Византијом или Римом, тежаху да илеменски ред у Феудализам прометну. Са византијским и римским хришћанством заисЈјео је народ да губи самосталиост у сваком правцу јавног и нриватног живота. Услед тога да би новратио изгубл.впе иолитичке и социјалие слободе и да би се сиасао од штетног утецаја 1'има и Бизаитије, оргаинзова се у ноловипи X. века редигијозпа секта, иод имеиом Богумилћ, која покушаваше да новрати пароду опе демократске осповс, па којима почиваше племенско друштво. Али ако се за иупа четири века секта Богумила борила нротиву оних, који мачем и крвљу рушаху лепе илемеиске осиове равноправиоети, оиа пије успела да изврши свој велики задатак, и ако се, бар иосредно, има њојзи у миогоме захвалити, што ,је доцпије св. Сава могао обезбедити политинку самосталност Србије, оргаџизовавши иезависпу срис/су цркву. Као што смо видели дакле, ирво Косово самосталпог унутарн.ег развића налани се у сукобу словенског ирава са римским, којејс.из оспова срушило сриске друштвеие устапове. Борећи се нротив Визаптије и 1'има српски парод је нролевао међусобно своју крв, само да се сачува од убитачпог новачен.а са стране. М после тровековпа одуиирап.а дође дап, кад се

законаше тежи*» н.сговс. под рушсвнпама нлемепског система, Последи.и удар да<> им је 1/елањи, жуиаи рашки. Само за то, што сриски иарод пе могаше да у свом племеиском систему, међу савезпим илемеиима, изведе чврст савез у спол.пој одбраии, који би се уередсредио у спажни.м рукама. оп је био оеуђен да напусти осиове политичкрг и друштвепог живота, да обустави самосталии развитак и после вековима узалудпо нроливепе крви да иође стазом, коју му указаше Византија и Рим. Н( ;мап>а, који је успео да раскомадаиа и до крви завађепа илемеиа прикупи, извршио је нотиупо идеју Водина и Јаквипте, створивши Феудалиу Србију, која ће се у току две стотине годипа својом копцентрисаном сиагом тако силно узвити, да од ње застрепи и сама Византија и Угарска, којс беху преставници иајмоћпијих сила у оидапш.ој Јевропи. Са стварањем Фсудалпе С])бије и политичких, друштвепих и иравпих установа, пренесених са стране, унутарн.и развитак иародни и п.егова равноиравиост почели су нагло губити свој прави тип, који иотецаше из сопијално - иравних обичаја народпих. Али док је парод све већма губио самосталиост изпутра. Феудалпа Србија заноче с иол.а тако исиолипским корацима панредовати, да иред п.езниом величипом заиоче мало по мало бледети сјај внзантијског нрестола. Победом Милутиновом пад Тата])има дииаетија Неманпћа доказа, да је ерпска краљевипа довол.ио снремна да сузбије сваку најезду, ма с које етране долазила; а нобедом Душаиовом над Вугарнма и Да.јошем, угарским краљ^м,. Душа нова царевина даде јасна доказа да је куцнуо час трулој Визаитији и да ће орао Неманића ускоро закликтати над бедемима 1п)нетаптинова града, као творац срискоримске имиернје. Победпа звека мачева оглашаваше Јевропи, да сс на п.езииу југу обпавл.а иови Рим, који ћ<; бити заигги^еп победпичким мачевима оиог народа, кога еу Рим и Визаптија из благословеног и питомог зсмл.орадинчког живота еилом гу])иули у в])тлог к])вн, на ионриште љутих мегдапа. 1.1 о док ес спол.апш.а моћ ерпске др-