Stražilovo

53 Ш)

лији човек, али и он ',|;ури да се не дотакне онакажених лешина, око којих урличу гомиле уздивљалих и гладних паоа, кидајући и ])азносећи на све стране комађе окуже нога меса људскога. Ова кужна пемаи није нравила раллике међу победиоцима и побеђенима а то је и нагонило нобедиоце да избегну из окужених домова те да се нод кровове побеђене |)аје заклоне. Због тога почеше сел.аци нанугатати своје домове и склаљати жене и децу у планинске збегове, не би ли им сачували образ и част. Али иокрај свега тога. гато су ти збегови били загатићавани непролазним кланцима и заседама српских хајдука, често се догађало, да су оружане чете турске иабасале на њихове збегове, и тада бегае жалосно слушати врисак жена и ниску нејаке дечице, у које залетаху наоружане гомиле Турака те их као робове одвођаху у далеке земл.е, где ће их на трговима јавно продати. Београдски везир Сулејман Сконл>ак нагаа био је глава овом гап.ан.у. Како би што вигае виђенијих л.уди и што вигае девојака и деце заробио, нареди Ћаја-паши, да са неколико табора војске кроз Србију прокрстари. У времену, када ће се Ћаја пагаа прихватити и чачанске нахије, живео је у маиастиру Трнави, као старепшна обитељи, игуман Пајсије , који је већ до тога времена био нознат и врло ногатовап у својој околини. Игуман је био тип нравих калуђера онога доба. Крунаи и развијеи. као и сваки горгатак у ономе крају, једва ако је нретурио коју вигае преко тридесет годииа; имао је дугу смеђу браду и брке, који нод правилно развијеним носом полегаху по густој бради као два рагаченгљана новесма. У кестењастим очима огледала се • . /ална сета и озбиљност, која се види често код људи, који више размишл.ају пего гато говоре. И томе човеку бегае суНено да покугаа, не би ли Кара-Ђорђево дело нодигао из мртвих. Гледајући, како г Ј1аја нагаа без икакве милости роби и пали, намисли игумаи Пајсије да се прихвати очајничкога средетва на кад се мора већ инако гнпути, а оно

да се са ножем н пугаком у руци ногине јуначки. Али ма како да је у очајним приликама оиај носао био могућан, опет је било тешко извршити га до краја; је]» сви знаменитији л.уди или су иребегли били за КараТ>ор1>ем или беху похватаии и на колан набијепи или се, као руднички појвода Ми лога Обреиовић, предадогае Скопл.аку те му помагаху да угуши сваку клицу устанка. О себи је мислио, да ће по устанак бити корисније, ако уз таква вођу, као дугаа уз тело, нрионе. Најпогоднији му се учини за тај носао Хаџи Продан и његов брат Михајило, који беху у народу познати и доста чувени. 1)рем(! је било кратко и скупо те се није могло и дал.е одлагати око избора. Иаја-паишна војска у велико се спремала да у чачанској нахији продужи крваву за баву, којом се и у другим крајевима забављало. Пајсије похита те пре његова доласка сазва неколицину виђенијих људи и хајдука, да им укаже на све беде и ужасе, гато ће па скоро у њиховој близипи нлаиути. На тајноме састапку оиомене искуил.ене пријател.е на оно, гато и сами око себе гледаху, те их именом часнога крста и српске слободе позва да се спремају за нови, можда последњи устанак. Десетгодигањи отпор Кара Ђорђевих бораца уверавао је свакога, да и Турци, ма како били силни, могу бити побеђивапи. Очајничким одугаевл.ењем прихватигае они игуманов плаи, прогласише ХаџиИродаиа за врховнога вожда, и разиђогае се у своје збегове да се спремају и чекају 1га згодан тренутак, када ће им Пајсије са вождом ускликнути: ,,Сад је време! На оружје!" Кргаевита Небога нланииа била је легло новим устаницима. На глас, који се тајно, од уста до уста, од збега до збега, разносио, полетегае многп младићи и хајдуци у стан Хаџи-1 Гродапов. Са крстом у руци дочекивао је игумаи Пајсије заверенике, заклињући их косовском усномепом, да спасавају веру и слободу, да се пе дају живи.у руке иекрсту, јер славно је као прави Србин умрети, косовс ом смрЛу, на крст часни и слободу