Stražilovo

-43 1(47 {>-

златну ; а срамно уе жнветн у ропству ' ао кукавица, М]жи завереници слушаху побожно поуку свота пастира и са вером и надом приступаху н.егову крсту и застави, која се узвијанге у десници Хаџи-Продановој. Хаџи 1Гро|ан нх опомиљаше, да буду увек спремни и да мирно чекају време, када ће их на оружје нозвати. Г>аш у то нреме, кад су игуман Пајсије и Хаџи Продаи иајживЈг .е н])ионули око аапочетога дела, дојаха у манастир Трпаву гомила Турака. То је био ЛатиФ ага, који са својим моМцима, унмичући од куге, добеже, у манастир, да се тамо склопи, докле зар^за ие ирође. Изнепадми долазак Турака унесе страх п тренет у збегове српеке. Парод с-е пла-

1нио, да му Турци пе пронађу скривалиште. Узрујаност из збегова захваташе мало ио мало и заверенике, којима се учипи, да Хаџи Продан са игумапом само оклева:* Захтевали су, да се дело одмах започне и не гледајући на то, Што је г 11аја паша са миого иадмоћпијом војеком пред њима. Игуман Иајсије осећао је добро, да би овако пеприбраии са свим иропали те је једпако молио и иреклињао, па, ако је било

потребпо, и строго наређивао, да се стрне, разлажући, како би их ирерани устанак све упропастио. Али ко ће зауздати хајдуке? Запламтели осветом опи већ иомишљаху па изнепадии удар а по неки чак и гласиије осуђиваху калуђера, коме као да је турски ханџар улио страха. (Овршиће се.) Драгутин Ј. Илијк.

ВЈЕРИНА ЉУБАВ.

роман И. А м<> француској пркради К вжкиа ! ДГУГИ XI. на одасла чсл»ад јсдно иа другим, рскавшн да још нс ће сиавати, него ће ноеедетн е Иориеом Иавловићем. Ва тим коведе евог унука у кабипет. Она есдне у своју велику иаслоњачу, лампу метне на писаћи ето и поставп на н»у шешпр. Оедели су у полумраку. Опа је оборила главу и чекала, пе гледајући иа њега. Рајски заноче своју приповетку, трудећи сс, да се што мекше и обазривије приближи нее-рећи. Уене еу му дрхтале, а језик му је неколико пута отклзао службу. Еадгод би мало застао, да одахне, а за тим би екупио сву спагу н наставио своје причаЦе. Татјаиа је еедсла мирно и не говораше пи речицс. 11ред крај је он шаиутао, да с.е једва чуло. Кад је изишао из њене еобе, већ је евитало. Кад је свршио, она уетаде, иеправи се полако и с патегом, а за тим исто тако опет обори главу п епусти плећа, ухвати се руком за сто и постоја неко време, непомично. Из груди јо.ј ее оте дубок и тежак уздах. Пабушка! викну јој Рајски, илашећи ее

. Гончарова оти иркиЕо Миливој Максимови Д !•:<>. израза па љену лицу, клекнувпш пред н.ом епаеите Ијсру! — Сувише касно се поверила бабушки, про мрмл.а-оиа. Вог нека јој буде милостив! Браии је и теши, како знаш! Пабушке нема више! Опа стуии корак напред а он јој етаде на иут. — Бабушка, шта је то е вама? говориојој је у страху. —- Р>и немате више бабушке, поиови му расејано, стојећи иепрестано на иетом месту-и гледајући у земљу. Иди! Одлази! викну скоро д.утпто на н», кад виде, да оклева. Хоћу да будем сама... пе иуштај никога овамо, пареди сам свс што трсба... А мене оставите сви. еви! Опа је етојала још увек. као приковапг а истом месту са укочепим и мртвим иогледом. ()н јој утеде нешто рећи, али она му нестрпљиво махиу руком. Иди к п.ој, чувај је! Г.абушка не може. Г)абушке пема више. У иети мах му заповедајући махну руком, да иде. Он изиде блед и утучен. Иареди »Јакову, Василпсп и Оавелију све, шта треба, да сс ради