Stražilovo

-га 522 вз-

обичај преотео такав мах, да је већ Орадије могао р«ћи: од великог броја полача мало ће више земље нреостати за рало. 3 Да се добије што згоднији положај, поравнио би се бријег, посадила би се читава шума, издубло би се језеро. 0 љетниковду Полија Феликса нрича Отадије, 4 да се је за њ морала природа покорити вољи човјечјој: „гдје је сад равннда, ту је било брдо; гдје су сад дворане, ту је дивља шума расла; гдје су сад стабла, ту није било пи земље." Овакових чуда иије могао наш Нлиније да изведе, али опет мало би се који даиашњи богаташ могао у томе с њим успоредити; та око самог ларискогјезера (Г.а^о (Н Сото) имао их неколико; од тих једап се звао ТгадоесИи, јер је зидан на клисури врх језера (као што су глумци у трагедији ходили на високом СоГигпиз- у), а други СотоесИа, јер је лежао на самој обали (што нас нодсјећа на ниски 80сси8 у старинској комедији.). 5 < >д осталих његових полачида по Италији, у Етрурији, код Беневента и т. д. најрадије се је свраћао \ тусцијски или у лаврентијски љетниковац: ирви на самом Тибру, а други не далеко од Рима, на обали морској (д.анас: Тогге (П Ра1егпо); оба их је на дуго и на широко описао, 8 али читање тих његових описиваља није баш занимиво, тим више игго из истих ие искаче читаоцу пред очи јасна слика тих дворова. Али се лако разабире како је господар зидао те своје полачице, да у њима буде све што годи чов.јеку: за цијело наш честити Плиније није хтио да заостане за осталим римским богаташима, који су својим дворцима цијелу Италију поплавили. Како је изгледала Италија, та, „велика башта", сва посијана господским вилама и перивојима, то тешко можемо данас себи преставити; та било је такових господара, који, кад су путовали из Рима до у далеку ПГпанију, сваки су дан могли да преноће на властитој ностељи, у својој кући, а, њихове су их слуге двориле, њихови су се коњи упрезали у кола! 7 Још за вријеме Нероново спо» Ног. Оагш. II. 15. 4 РпеЉапсЈег III. 100. 5 Е)НбГ. IX. 7. « Ер181. V. 6, II. 15. ' Цицерон је имао 8 љетниковаца, Номпеј 1'2, а Симах, у петом стољећу, имао их је 15 раскошних око Рима и Напуља. У самом Тускулу (данас ТјуоП) била су 4 царска двора, а око њих других 40 приватнмх. Види, колико их Марцијал сиомиље: Ер^пд!. X. 30.

мињао ,је Сенека тај страшни луксус, кад је оно, псујући на велике расиппике, говорио: „Нема једног језера, а да се код њега не дижу вапш л.етни станови; немаријеке, у коју се не зрцале ваше величанствене зграде; гдје год Извире која топла вода, ондје зидате нове дворе за ваше забаве; гдје обала нрави залив, ту ничу из земље нове иолаче; а кад већ копно не дотече вашим раскошним жељама, онда 1'радите и у самој води." 8 Али изрођени нотомци сурових републикаиаца дотјераће касније тај лукхус, баш у очи варварских навала, до скрајиог стенена; они ће бјежати из Рима, из колијевке њихове слапе и имена, на ћепг их тражити по њиховим .т,етним полачама, опкољенемермером из Африке, инднјским бисером, феницијском смирном, гдје расииљу злато несретних провинција. ПГта ће бити с тим богатим дворима? Варвари, путем у Рим, у Милан, у Равену, растркаће-се као дивља звјерад по зеленим околицама, иалиће. плијениће, рушиће оне раскошне споменике запади-е цивилизације. Шта осгаде од толиких Плинијевих љетниковаца ? гдје су ма и саме развалине оних 15 Симакових полача, те су растурене биле по најљепшнм крајевима Италије, а да и не рачунамо велики број његових омањих двораца ] Никад већ није ницала трава, гдје су једном стала коиита готских, вандалских, хуиских коња!.... Али вратимо се на Плинијево доба, кад још није дограђено све оно, што ће касније, као иољско цвијеће, иестати са земл:>е. Обичио је наш иисац боравл>ао л.ети на свом тусцијском дворцу, не далеко од тиренског мора, код првих поданака апенинских. 8 Ту је, каже, клима зими оштра, али је љети изванредно блага; сам је дворац на малом брежуљку, који регби ирави највиши степен велика амфитеатра. Иза леђа иење се уз Апенин стара и гусга шума, а пред њим нижу се ливаде, наквашене живим водама, што натаиају цвијеће а истјечу у 'Гибар. У љетниковцу није онај разуздани луксус римских беспослењака, али ћеш опет наћи све, што је ондашњем имућном свијету било потребно као зрак, што су дисали. Ту су спаваће собе за различита доба 8 8епеса. Ер. 89. 21. Да су градили и у мору, то нам доказују оне еилне зидине, које се и данас виде на морском- дну, кад утиша површје, код Лнкција. 8 Ер18.4. V. (ј.