Stražilovo

чз 523 к-

дала ; собе за овагда пш.у вјежбу тијела,; собе за купањо, гдје је у једној студена вода, у другој млака, у трећој врућа; овамо су велике справе, гдје се та вода грдје, онамо иеј.и на пару, кад. оно господар посјећа и зими свој; дворац. Око куће с.у дуге мраморне галерије; ио баштама; гдјо сваковрсно цвијеће расте, нижу се сјенасте шетнице; у сваком углу мраморне су клупо, а овеке и омање чесме расхлафују зрак, кад амо сунце припече. Па како не 11еш уживати, кад ти је одмах све при руци, чим шта зажелиш? Како ие ћеш сачувати до потоњег часа ону драгоцијепу ведрину и пријатност твоје ћуди, весеље и здравље срца и душе твоје, кад је око тобе свијет удешен како ти хокеш, кад све оно, што те Опкољује, очеку.је од тебе еамо миг један, да се створи одмах пред тебе, кад си ти сам госиодар твога живота, твојих дјела, твога времена! „Овдје. каже он 1,1 влада, она,ј мир, оиај покој, који сам доиринаша здрављу овог краја, колико и сјајно небо и чист зрак." То ти лако верујемо, блажени човјече! — Али у начину, како иробавља вријеме, приказује се прави карактер нашег врлог Римљанина. Уетаје кад га, је воља, обично кад и сунце; само не ће да се одмах отворе нрозори, већ у оној тмици размишља о дјелу, којим се за оно вријеме бави; па кад му се чини да је већ готово, сложено и већ исправљено у иамети, онда, зове свог тајника, пусти свијетло у собу и казује у неро, штоје у оној тмици зготовио. Около 11 ура иде у дворану или на терасу, размишља оиет о евом дјелу. опет диктира, секретару, па излази на иоље. Касније носпава малко, пошета онет, чита из дјела римских или грчких говорника, али то све на глас — каже ради трбуха; 11 отшета на, ново, да се од слуге намазати, извјежба тијело, иа се окупа. За трпезом, кад је сам са женом и с малим бројем нријатеља, његов му роб чита из разних ауктора; чим се распреми трпеза, приказује се декламатор или свирач; кад је и то готово, онда је подиља шетња са укућанима и, ако су ири руци, с учењацима. На овај начин примиче се вече, настаје ■ ноћ, иа му и најдуљи дан иролази а да наш човјек то и не примјети. 10 1Ш. 11 Стари су дијечиици држали да ,је читање ва глао добар з1ота,оЈ]а,1е. Цолсије препоручује то сдшма ошша, који тешко пробављају.

Наравна ствар, ред овог програма често бива иоремећен, кад је Плиније за овећим или озбиљнијим послом, кад дуље спава или дуље Јиета,; али што нам из свега тога одма,х у очи пада, то је његова постојаност око учења и око књига. Кад иде у лов, уз копље, бодеж и мрежу носи и писаће таблице! 13 али опет сам исиовиједа,, је ли му теже шта уловити или написати; 13 па се тужи своме иријатељу Тациту, да, је тешко спојити онако Минерву с Дијаном. 14 За цијоло воља за радом била је у њега велика; та у неком иисму каже да ће скоро на свој љетниковац, али у исти час исправља што је рекао и надодаје: „то јест, код својих књига,." 15 Овакав се је живот у Римљана звао оНмт, 1в то јест кад си далеко од граћансшгх послова, кад можеш да сметнеш с лица ону официјозну озбиљност, а са рамена досадну тогу, те мјесто ње навлачиш широку и иросту тунику. „0 ћтГса^а (цбеа!" ускликнуће његов сувременик пјесник Жарцијал, 17 пјевајућп о блаженству живота, кад си где сам на селу; па ће другогдје надодати, набрајајући увјете, под којима живиш миран и срећан: „гледај да облачига тогу гато рјеђе можега!" 58 II нага Плиније, и ако се је налазио у своме елементу, кад је оно у граду био приморан да трчи с царског двора на форум у сенат, из сената на јавна чптања и т. д., оиет онај живот на тенану и оно блаженство, о којему му је пјевао Марцијал, привлачило га је у слободнију атмосферу, на подножје Аиенинско, на обалу морску, у ону ШгасМа (јигез. Ту му је све гато жели, ту му је покој и слобода. али ту је и његово најдраже благо: књиге, ,,не оне гато се само читају, већ гато се и уче." 13 Не смијемо пак мислити да му је то учење једина, забава; наш се је господар баш својски заузимао за. своја поља и своје баштиие, за економи у и за, слуге. Кад је у Риму, пита гата, .је од његова винограда; свјетује се 12 Е ј ) 18 4. IX. 36. 1,1 Е р I 8 V. 18. 14 Е р 181 IX. 10. 15 Ер18*. I, 22. 18 Њемачки: Мпвв е. Адам Шеч>ер, у опаскама к своме издању Плинијевих писама, (1814), врло згодно примјећује, да овој римокој беспослици — оИпт — имамо захвалити, што су написана толика бесмртна дјела. 11 МагНаПз. Ерх^гт! X. 51. 18 Т о §' а г а г а. Е [> 1 § г т I X. 47. № Е р 1 в 4. II. 17.