Stražilovo

нсз 591 Е>-

Хоћомо само иодробмијо да говоримо о једној особини, које има у свим умотворима Успеискога. Наља прочитати ма коју страну у којој КИ.1ИИ Успенскога, што ће одмах уиасти у очи,. то је абијсноет његова прикавивања. Наћи ћемо но што шта прекинуто, педовршепо, недовољно обрађспо, али никад што сувишно. Његова је приноветка свагда одмереиа, можда и сувише одмерена, мал те не схематична; његови субјектпвпи назори — а Уепенски воли причање своје да прекида рсФлекеијама — пре су искааари поврпшо него оиширно; то је тако рећи неки снажан буљонекетракт, који пе ће сваком пријати, но који је евакако ирави, иеиоквареп и никад водом не ранблажеп. Узмимо само новелу под натггисом „Сирота баба". Живела иекад стара баба. Била је са свим

сама па овом голсмом свету, уелед прошлости своје т била је нре мужичка — обогаљила, а имала једну јединудругу — стару кучку, која је исто тако била сирота и оетављена, као а она. Услед неке песреће допадпе баба тамнице а из тамиице доепе у болиицу. Кучка. дотле позна љубав и породичпу ерећу — оштенила се — па не ће више да зна за бабу, кад ес вратила из болнице. То је за бабу голем удар: оиа ее свикла била да кучку сматра као пајиодапију своју робињу и иајвернију другу — а ето и она јој окрете ле!>а! Сиротицаје садјош самохранија и оетавл 5 енија него ире. Све је то разрађеио иа неколшсо страна. Изостављено је еве сувишно а од петребна ј казано је ле најпотребиије. Као што рекосмо, има само иеколико страиа иа инак нам је у свој евојој трагици пред очима слика бабе и п.еиа етања.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Гимназијалац. Рад дружнпе учешта //. беогрид гнмпазује. Друга скеска: — Бооград. .Штамиарија Светозпра Николића. 1892. Цона 50 пр дин. Стр. 138. — Када Сам узео ову књигу у руке, ниеам се ни надао, да ћу у љој паћи тако одабрано рпдопо. У овој овесци има спога девот радопа (седам оригинала и два пропода). На првом мосгу ј-» врло лепа натријотска песма: У ноћп. Па другом месту су подссио опиеани обичаји у Врњцима на бадп.и дан п о божићу. На трећем месту је прилична прнчица: Михајло. На чствртом месту је: Нустињак , носма Јан. Дробњака. Читајући ову песму чосто сам морао погледати, да лије ово збиља „Гимназијалац"-, орган дружине Јчоиика Н. боогр. гнмнапнје, и да ли је ту песму збил.а на нисао гпмназпста, содмошколац?! Песма „Пустип.ак" је таква, да се н.е не би постидели пи највећи неснини. Стихови су у п.ој правилни као у песмама Зммјевим, фпло зоФија ј(! као у песмама Пенадовићевим а јачина израза н мисли нење ју па висииу Костићевих песама Нроетор ми но )гопу1пта да о оио.ј дивно.ј посми вишо говорим, али је нај ГТЖиије свакоме проноручујем. На пегом меету јо лопо и разумљиво написан чланак: Борба српских устаника нротив дахија, На шестом меету јо запимл.ив „путнички запис: „На Неротви". За тим долазе два нровода, јодан из Шатобрпјановпх „Мученика", а други: Тодора Винклера „Неср(!ћна крал.ица". (Историја Јоваико, матере царева немачкпх: Карла V. и Фординанда I.) — Издан.е ово књиге је укусно, нгтамиа јо добра, штампарских погрешака пема; само су хартија и слова могла бит.и од једпе врсте. — Нока је ова кн.ига (особито поема „Пустлн.ак") свакоме најтоилије нрепоручена. С.

I ',!1 Јоичи Роганооип. Чнји ,је сцјев „Смрт Смап.1 агс Ченгића"? Прешталгпано иЗ „Ноиога Листа". Нанпсао — Издао Милонг Драгнћ Цетиње. Кљ. црп државна штампа рија. Стр. 23 - Позпато је да је спор у кн.ижевноотн о томе да ли јв М^журанић или Његош сневао „СмртСмаилаге Ченгића". Опа књижица идо за тим да тај сиор реши. У почетку говори ппсац о самом спову и хвалн гл врло. Он миели п доказује, да је „Стрт СмаНл-аге Чоигића" продукт Њогошов алИ да га ,је Мажуранић у облику доторао. „Три четвртиче припада нладнцн — вели нисац а једпа Мажуранићу". На крају иаводи писац, да је Новица јодном цитао владику: што га није овоковочио, као што му јс био обећао, а владика му је одговорио: Јесам, чоче, како да иијосам, н» је јодап лацманштина много рукоиис измијенио, алп опет мож(( подпијети". Ако ее оно речи владичиие докажу, спор би био решен Штста је што иисац нијо зна > за I!у.1 ипићсчу расправу о и.-т<>м нредмету. С,-. Срнска кра.м п ка асадсмвја. Глас XXXV. Тол.ес, син кнсаа Мироелава Хумс ог. 11,'1ионћпо Коџст. Љр-вчек, профоеор на своучплншту у Прагу. Београд. Штампапо у државној штамиаријп крал.евппе Србије. 1892. Стр. 15. О Ансбертову „Тиху" писало се у пае доста. Расправ љали су: Руварац, Павловић, Сроћкомнћ, Дучић и др. Али то питан .е није било па чш'То изведено еве до ове раснраве .Тиречскове. Антон Хроусг нашао ,је у Грацу пов руконис Ансбертова ПЈТопиеа (токст иијс цоо). У томе рукопису стоји, да |(! кћи херцега Борхтолда тробала иоћи ва Тољена, сииа Мирослављева. У овој раснравп говори Јиречек још о иаслову војводо ДадиаЦије п о ге неалогиЈи потомака Мирославл,екпх — Расправа ова па-