Stražilovo

чз 697 ЕЗ-

— Мипа — рећи ће домаГшда, — заиевај госиодииу Херману „ АћзсУпесЈвПес!" В1ејћ шћ- §евшк1, 4и зКИеа Њшз!... Мина седе за гласовир, иа гаиутљивим гласом напева песмицу. IГри крају јс гапути саветпш: певао скуиа с Мином:

Мина стиште две бисерне сузице у очима откине с груди црвени карамФил и рекне: — Примајући од мене овај цветак за усиомсну! Херман узс цветак, а целнвајући јој руку, остави на јбој — сузу! (Наставиће се).

са златним пуцима и горостасне огрлице, иза којих извириваше његово уцвељепо лице. Херман сеђаше у куту и гледаше, кроз нрозор, малени облачак, који се баш мицао ио иебу... Чињаше му се, да ће и оп, као тај облак, занловити сада у неку незнану, бланкитну да.т.ину... заиловити сам самцит,.,

ШД Нп(1еп та! 1 ејп ђезбегез Шиск. 8о кећгеп шг ги сОг гигиск. . .. На те речи сви занлакаше. Херман устаде од нрозора, на ириђе Мини. - Чим вам могу захвалити, госпођице, за ту милотужну песму? —■ запита, хватајући ју за руку.

Стојан Новаковић.