Stražilovo

-43 794 к-

на), опет можемо сноменупт, како је сенат, још двије стотше и недесет година поцаревој смрти, нри ступањуна владу новог. дара, уз остало му и то честитао: да буде сретнији од Августа а бол.и одТрајана. 30 Рим није могао хранити љепше и достојније жеље. У блиуини римских царева био је увијек добар број људи сенатског и вителисог сталшпа; њих је владар к себи но.зивао, кад се је год радило о какву важну питању, бнло у политичким, било у војничким стварима: од ових царевих лријатеља састојало се је тако^вано царско вијеће. Од ХаДрнјана па даље вијеће је било стално; али од Августа па до смрти Трајанове, -ти су се људи сакунл>али око врховне главе оида, кад их је владар позивао ; сад пх бијагие мање, сад више на броју, а како је лако помислнти, њихови су свјети послушати онда, кад је цар био разуман човјек: под Нероном п Калигулом 1бихов се је глас губио пред ансолутном -вољом госнодаревом. Еако их је он сам по својој вољи бирао, знао је већунапријед, да ће му они гласовањем угађати потајној жел.и. Не смијемо ипак мислити, да је ствар увијек онако текла, кад читамо, да је и сам Тиберије, тај страЈовити самодржац, вииге пута .осјећао потребу, да му сенат изабере двадесет од највештијих л.уди, који би му мудрим свјетом били ггри ругџг у вршењу државних посала. 31 Познати су по Јувеналу Домицијанови савјетници и како их је тај махнити цар изненада у ноћи позивао к себгг, далеко од Рима, како да се је радило о какву велику догафају на граници кад тамо, хтио је да упита, како би они зготовили неку изванредно велику рибу. 32 Ииак, поред свега тога, цареко је вијеће имало велика утјецаја на одлуке у гтолачи. Август не би никад био тгосттггао толики успјех у својој политици и у преустројењу државе и вјере^ ни у опће толику срећу, да није слунтао иаметног Мецената и вјештог Агрипу; Тиберије се је пак нревећ поуздавао у савјете свог тгријатеља а касније ненријатеља Сејана; Нерон ,ее је у прво доба евоје владе радо владао по Сенеци а послије по Тигелину. Познати су нријатељски одногнаји између Веспасијана и Илинија старијег, стритга нашем млафему. Овај честити старац, врли мауао Ј 'ј II Г 1'0 Р 10 8 VIII. 31 8ие4оп. Тјћ. 55. 34 Јиуеп. IV. 74.

чник тг номњиви сакупљач скоро свега ондашњега зна н.а, био је и.ар.у уирав десна рука. 0 Весиасијану и о н.еговој управи, на жалост мало се што зна; алтт кад у млађега Плинија читамо, колико му је стриц радио уз цара, долазимо-до закључка, да су велике и вааше одлуке онога времена већином ггроистекле ттз главе тог ваљаног учењака, или барем да је цар искао сваки пут одобрењаГ свога савјетника. Био је непрекидно у -најбољем сиоразумљењу с Веспасијаном, а ходиб је к њему сваки дан у зору, кад је цар воћ сједио за нослом. 33 Наш Плиније млађи. остао је на гласу као Царев нријател. и савјетник. Кад номислимо на п.егове срдачне одноша-је'с Трајаном, и како је сама смрт-развезла иријатељство, које је*трајадо" иепрекидно скоро двадесет година, треба дојста да се чудимо, што је и Дђмицијан умио цијенити напгег тгисца. Домицијатт се може у неколико исноредити саТиберијем: обојица бијаху без иородице, без икаЈ -;ве искрене нотпоре у обитељи, па су се свега бојали, сумњали су на свакога, а страшну мизантроиију, што их је сваки дан то вигтге хватала, тонили су у грађанску крв. Као гито ни*осамл.ени старац на Каприма није имао пријатеља, тако их није имао ни Домицијан : мрзио је крепост, ма гдје је нашао, а горе је мрзио аристокрацију, којој је скоро за вијека смртан ударац дао. Што је млађега Плинија игтовао (јер љубио га није за цијело), могли бисмо тим тумачити, што се је можда сјећао великих заслуга старијега и како- је оцу му Веспасијану био друг у врпгењу државних ггосала. Свакако старији је.Плиније бтго човјек бе? великих шлитичких начела, да би га се ико могао бојати; Домицијан га се је као такова сигурно сјећао; млађи се пак није много од етаријега разликовао, сувгтше био ,је оида тек у својој двадесетој години, имао је изванредно нријатан характер, искрен, скроман, а и он без особитих и ногибељштх"" начела. ЈГибералне осјећаје, гпто сипа у своја писма, мржња на тиранију, непраиду и на, остале срамоте онога времена, то све пада у оне дане, кад је царством владао Трајан, човјек с>диста либералац (у колико се ово значење може употребити за оно доба) и који је радо слушао, како се у Риму ружи успомена Јвегова ггретходника. Али за вријеме Титова брата, наш је младић истом тежио да стече име у свијету, а на то 33 Ерхв^. У 3.