Stražilovo

чз 793 ЕЗ-

моћ, тако да сам Плшшје тшше: „све иде по вољи једног самог човјека, који је на се узео вас терет и муке, да може тако користити опћему добру." 24 Као апсолутан владалац, то је могао учиџити; да није на то све био принуђен, то нам доказује раскопши живот његових претходника; али је Трајан савијесно вршио свој задатак и све нам јемчи, да му је бољитак државе збиља лежао на срцу. Деветнаест је година царевао, на и ако му се нијесу нрпчуле нрве п далеке одјеке хуманитарних теорија, које су сазреле под његовим нашљедником те тако није скоро ни у чему по' бољшао стање јадних робова, опет признајемо да је истом с њим римски свијет одахнуо, признајемо даје .он први увјерно римско друШтво, да се може поуздатп у својегацара. Подњеговом управом нроказаоци бјеху прогнати, бјеху смањеци јавип порези п искључени ништавци из царске сЛужбе, сирочад уздржата на јавне Трошкове, зидате велике сиреме за жито, војска чврстом стегом уређена, границе држави рашпрене, јавни и корисни заводи свуда подигнути, а име римскога народа скочи до највише моћи. Зндање великих споменпка није у Трајана расЛо до нраве страсти, као што ће касније бити "у Хадријана; али његов стун,базилика и форум, била су права ремек-дјела умјетности и архитектуре. Ступ је његов иотнуно сачуван, изузмемо ли Петров кип, што су га римске папе посадили на мјесту римскога императора; накићен је барелифпма, што спомињу цареве ратове п што се нењу на завоје све до оглавља. Натпис, који се и дапас чита на нодножју, каже, да је Трајан поравнио брежуљак, да може ту градити форум и базилику и да напокон сам стун назначује висину тог брежуљка (100 нога). Мало је што преостало од форума и од базилпке, али сви старински писци ку,)\ у звијезде љепоту тих зграда. Осим тога ударио је пут преко Понтијске мочваре, не далеко од Рима, ноправио је Титове тер • ме и Августов водовод; код Клавдијеве луке у Остији иТжопао је нову, која и данас носп његово име; уредио је Тибар, ту гдје утјече уморе; иовећао је циркус и напокон саградпо је- храм своме оцу Нерви. Овом нриликом наш Плиније пише: „Ако је Тиберије дигао олтаре Августу, то је учинио да може гонити као безбожнике*оие, који руже првога цара; ако јеНерон памијестио Клавдија у иебо, то је за цијело учинио да се изруга боговима ; ако је Тит подигао храм Ве24 IV. '20.

спасијану а Домицијан Тнту, то је што је један хтио тим-да докаже да је син а други да је брат богу; али ти, Трајане, тп с.и поставио Нерву међу богове, јер си увјереи, дасу превишњи збиља наградили његову креиост." 25 Апотеоза је вриједила само за цареве и хероје; касније ће католицизам посветити мученике и невољнике, а то и јест слава нове вјере. 1'оворећи о Трајану не смијемо заборавити његову врлу жену Плотину, ни сестру му Марцијану. Внамо, да је увијек жеиа миого донриносила развитку п характеру друштва; тим више Рим је осјећао иотребу, да за његов преиорођај буде уз цара Трајана и жена њему равна у свим врлинама. Млафи Плиније каже, да, јо она била цару на дику и на част, и данијебило лако наћи онако честите и илемеиите душе; скромно седржала, мала јој је била иратња а ничим се није поносила; љубилаје мужа, не што га је срећа до пријестоља подигла, већ из праве наклоности. 26 Сви старински нисци без разлике оиисују пам највишим бојама ту врлу жену. Кад је први иут уз цара стуиила у иолачу, окрену се нрема народу и рече: „ Како сам данас у ову кућу ушла, нацам се, да ћу овако и изаћи." Да је она номогла Трајанову угледу, то нам сведоче знаменпте ријечи Аврелија Виктора, кад оно нише: мало ће који вјеровати, колико јеПлотина имала дијела у слави Трајановој. 27 Сестра царева, Марцијана, добила је на Палатину изврстан ињеиа положајадостојан одгој. П о њој нам Плинијеговори, да се није ни у чему разликовала од царице, толико је*и оиа билачестита и на дику своме брату. 28 Колико је нотноре нашао у њих Трајан, то се даје лако замислити. Кад је умро (10. авг. 11.7), оставио је царство у најбољем стању: ред у Риму и у свијету, а границе за дуго вријеме осигураие од непријатељских нападаја. Ако не можемо присвојити ријечи модерногисторичара 29 кад вели: да су и даље римски цареви Трајанова кова, били, царство би римско за вијеке било спасено, (јер рег.би да гласовити писац у том часу није мислио на потајни али неирекидни" развитак хришћанства п на неодољиво нанредовање варвара са свих стра28 Рапе§. 11. , 2в Рапе^. 83. 27 Р1оИпа 11101'е(Н1)Ие сЦо1и оз(, ||1шп(иш аихегИ §1опаш Тгајаш. 28 Ралод. 84. 28 1)игиу 11.