Stražilovo

-чз 786 а-

сс скушптипа имовиа те збацише Оларића, а дадоше „ офици Ј у " иоии. Оларић је видео, да без Мргудића иије ништа и да му све иде иатрашке те је иочео иремишљати, шта да ради. ХХУ1. Од како се Мргудићка растала са својим мужем, живела, је наизмеице код својих оестара и друге родбине. Али што рекли: Мила госта за т}>и дапа доста. Па је тако и Мргудићка била у том иеугодном иоложају, да се иа њу поиреко гледа • у кући. Она би те ногледе оиазила, те би се склопила у своју собу и јадала би се па злу своју срећу. Оестра као сестра, видећи је тако, еажалила би се те би села и с п>ом заједно плакала. За ових шест годииа Мргудићка се јако ироменила. Ј.едва је човек мо?ке нознати. Та зар и може и шта већма тиштати и мучити душу честите жеие већ кад је раставлГепа од мужа, кога ,т,уби? Може ли бити страшнијег стања за жепску главу, када се осећа потпуно певииа а свет је зове распуштепицом и иев ернмИЧИЦИР! Када ју је муж отерао, рекао јој је, како је Клара исноведила све. Одилазећи бејаше она мрилично утешепа, ј.ер миш.ваше, да ће помоћу Кларином спрати .г.агу са свога имепа и доказати пред светом своју певиност. Дли се оиа у нади била нреварила. До онда пије ни слутила, да па свету има и тако покварених душа, које ће из грамжења за новцем тврдити таку неистипу, да има и такових душа, које ће за љубав својој егзистепцији окал.ати част свакога, ко им иа нуту стоји! Кад се разуверила, ириклонила се Мргудићка својој судби. Но осећала је, да ће у борби међу срцем и разумом кад тад нодлећи. Опажала је, да је та борба убија, да сваки дап малаксава, да је мало по ма ло пеетаје." Мислила је, да би јој олакшало, када би била способпа за какав самосталап рад те пе би била иа терет својој родбипи. Али, стара иаша невол.а: једностраио,. или и свестрано али иовршпо васпитање иаш"ег женског света ночело се светити и иа Мргудићки. Имаћаше и опа ири удаји пеку

мраку, те се говорило за њу, да је „добра нартита". То јој се шапутало од малоће. За бзбиљаи рад није била довољно учвршћена. Мекушно васиитање „добрих партија" штетио утече иа самосталан рад. Оне вам ударају у гласовир ио ие толико, да би у нужди могле давати сатове. Опе се нешто разумевају у васпитању деце, али не толико да би могле бити учитељице. Штрбецај.у немачки, мађарски, Француски, али ие толико да би могле из тих језика давати часове. Међу тим новац оде, камо се срећа окрене те се сиротица иађе у тако бедну стању, да је може извући само способиост за какав озбиљаи и самосталан рад. „Добрим иартијама" у таквим случајевима ие остаје иишта, до ли само ■иа лабаву темељу засиоваии душевпи понос, од кога имају големе штете. Тај им иопос ие доиушта, да буду шваље или васпитаље деце средњега сталежа. Мргудићку је ово јако болело. Премишљала је више пута, за што би била способиа. " Што би хтела, на то се осећала неспоеобиом. Што је могла, ие дозвољаваше јој њен понос. Једнога јој дана случај мало олакша бедно стање. Имађаше оиа стрица, канетана у пензији, који остаде удов. Тај је позове к себи. Она једва дочека. ' Стриц јој је био досга осорл.ив старац. Ништа му није било по вол.и. Мргудићка, која је волела чистоћу, није трпела да нл.уцка по соби, када иуши. Ои би се на то нродерао и иребацивао би јој п.ено стаље. Морала је онда ћутати и триети. Сваким даном се осећала слабија. Више нута би зажелела, да и дан.у може пробавити у мској иостељи, јер се једва држала иа иогама. Али, иомисливши, да је опа ту да стрица двори, силом се -у.здржавала. Ипаче ју је стриц штовао п назио. Што јој је тело више слабело, у дујпи јој се утпшавала борба. Држала је, да не ћс много ироћи на да ће доћп час, који ће свему учииити краја. Једпога дана седели су обоје у соби. Стриц је читао а оиа везла. Тик до прозора загрмеше кола и обоје устадоше да виде, ко је? Мргудићка сва иребледе, кад онази свога — мужа.