Stražilovo

-13 78.7 Е>-

Кад се Мргудић сишао с кола, уђе смешећи се у собу, ириступи стариу и у иеколико речи разјасии му, ради чега је дошао. Мргудићка се дотле уклоиила била у другу собу. Старац нружи руку Мргудићу. „Дакле си се опаметио? Е, мој сиико! Када почне седети коса, оида почну напуштати човека оне. . . знаш већ. . . па онда је добра п — бивша жена". „Не, пе, стриче! Ја сам тек сада из доказа увереи, да је она невина. Гдеје?" „Еио је у другој соби". Мргудић чисто дршћући отвори врата и нађе се пред бледом сенком своје жене. На првп мах није могао веровати, да је то она, Дуго ју је гледао без и једне речи. На једаред му потеку сузе, ириђе јој са свим близу па је иривуче на своје груди. Како ли је љој сада ту тоило било... ЈВубећи га, осећаше, како ју нролази пека струја, која јој повраћа снагу. Успавани живци оживеше. .. Када је стриц ушао у собу, затекао их је заГрљеие, где сузећи причају једно другом своју нрошлост. Мргудићка се сада осећала много срећнија, него и на даи свога вевчања, јер сада је она задобила ие сам-о свога мужа, већ и -— п. егову

љубав.-.. Ох, та нигда нису његови ноЈ/упци били тако врелн, као сада! ХХУП. Да завршимо. После кратког времена завладала је у Краковцу поново стара слога. Само ту нема Оларића и Фаустине, која није. мо ■ гла трпети ово стање, наговорила је свога мужа те нродадоше све и одоше у Босну. Тамо лепо жнве, јер је и Оларић увидео, да је само оио трајно, што се стече поштеним радом. А Оларићка ее оставила забаве и сва се посветила своме мужу и своме домазлуку. Сећају се по кад кад и Краковпа па се помало и кају. Задруга је постала права благодат по Краковчане, јер се узима само толико камата, да се намире редовпи трошкови и да се узмогне плаћати пет постотака на улоге. Деда Митар је опет одборник. На неколико недеља после састанка Мргудићева са његовом женом добио је Војводић друго место. Оженио се те лепо животари, радећи на умном нанретку свога народа. Краковац папредује а попа Перић плива у радости гледајући, како се паства материјално крепи, а он се за то Богу молио и онда, када је због Оларића и Мргудића нао у беду и невол.у. Свуд говори, _ да.само оида може народ напредовати, ако ј е сва иптелигеиција сеоска свесна«свога позива, особито начелник, те ако сви раме уз раме раде иа бол.итку народном...

ЦРВЕНА КАПА.

ромап Јована Захарјашеви1а с пољског прсвсо Рајко. (Паставшс.) XXXVI. ^ерман сеђаше у својој соби тужап и замишљсн. 1Га његову лицу ? осим бесано

ЈШсти, виђаше се дубока боља, Често је узЖ дисао и трљао руком чело, као да га оиде | нсшто пали. Час по ђини са столице, па круиним кораком хода но соби... Привиђења са чувидске игранке изилажаху му пред очи. Виђато лсну женску мраморна лица, слушаше

рсчи нспозната приЈател >а, који се тако чудновато умсша у тихи драмат његова срца, набрајаше милиие и болс тога драмата и узалуд тражаше излаза .. У тај мах уђе отац. Беше он сада заиста као с псба послаи. Срце Херманово беше набрекло. Хтепо је да иукне... Раишрио је" руке и полетео у загр .Љај саветнику.