Stražilovo

СТРАЖИЛОВО ©мшш, ш шт Ј@'ваи гмте.

БРОЈ 51.

У НОВОМ САДУ, 20.-ДЕЦЕМБРА 1892.

ГОД. У.

# \а

ЈПШЈ^ИТИ! шшшшппмштш/иЧ

ПЕСНИШТВО. &т>+

"\_/"Л_Л")_ГЛ/'\У" \Ј/ "V/ \Ј' \Ј \-1 \У\Ј 0,

ш

* , «

свстом часу попотљега мира, ' Ј ^ Кад тиха роса иочива на биљу И безброј звјезда с далеког свемира Љунко се см'јеше у анђеоском миљу; Кад благи шумор мирним зраком плове И њежно цв'јеће о зорици сања: Тајанствен гласак мами ме и зове Па драго мјесто нашег миловања. К'о рујна зора што славују буди Милином слатком оно срце сјетно, Тако тај гласак наиуни ми груди И душу диже на престоље цв'|етно; И прошле среће затрепере крила, Иа мртвој вјери заблиста се нада: Преда мном сине твоја слика мила Чаробним миљем к'о богиња млада.

Са бујног ирама твоје густе косе, Што дивно пада на б'јеле ,ти груди, Мириси слатки у небо ме носе, Далеко тамо од св'јета и људи. Ја жељно. гледам твоје лице бајио И њежни осмјех, гато ми свемоћ спремај А срце врисне, заплаче очајно : Ја руке ширим, али тебе нсма. .. Залуду иоглед у бескрајност блуди, •То призрак само бјешс"иоћи тавне Ја спустим главу на уморне груди И немо снивам Цн'јет прогалости давне. А хладни вјетар лелуја ми власи И шумом тоне сред понотњег доба, К'о свсте туге прекидани гласи, К'о уздах тајии са хладнога гроба.. Аленса Р. Шантик.

ПАТНИЦИ.

„.Тадна Лико, што сидочекала: Да те Босна кукурузн рани!" дје да потражимо узрока тој неу , даћи? Не ћемо далеко ићи ии 1 извијати, пего ћемо укратко казати, да је_ узрок томе поиајарије [ШЈГУ земљи, које иема толико, која је већином врлетпа, иије добро иагнојена, не обдјелава се ваљаним орућем; даље узрок је томе и иеобра-

зоваље пародпо, којему недостаје школа, да га иауче ие само читати и писати, иег„о и основне истине о вал.аиу и разумну госнодарству. Необразовање народно чини, да се гтароди тако чврсто држе предаи.а својих старих и то онијех — да ме ко криво не разумије — која, ако им не допосе штете, а оно л.е ни пе користе.,,Та мани се ти мене, чоче, тако је н