Stražilovo

-43 > т мој отац радио, на је ске добро било!" рећи 1]е ти паш сељак, ако му помиеш да говориш, да ради овако или опако;'а пе :ша, да се с времеиом мпјетг.амо и ми и паше нотребе. * Ирољеће је, кад је сељак код пас у пајвећој пеирилипи и глади, је]> миоги иема шта да једе. Оно мало жита, што је остало, то је :>.а сјеме прољетпих усјева, јер ако то потроши може до годиие слободно штап у руке. Крваво се то оре, кад и човјек и марва мора да гладује! Али, драги читаоче, штам, да ти је то еухопарш), Дај дакле да те уведем у наше село. Нијесу код нас села као па прнлику у Сријему, Бачкој, Банату, да изГледају као градићи. Ево, идиш пркву на овом брдашпу.! ТамО даље према планини н>еколико кућа, то су У.; уз планину Г., ниже њих у долиии К., даље III., иа Ч.; пружило се село уз планииу по племенима, баш по црнргорски; мало је кућа уз главни пут. Те све куће племенске иијесу у свези, по мораш да вичеш, ако ћеш кога дозовпути. Ви пе цркве дал>е према истоку диже се бријег 0., каменит и но гдје гдје обраетао лијеском и буквижем. Са и.ега може човјек да прегледи све село и иол.е, већином кошаиице, мало што да се од н.ега оре. Наш сел.ак, колико се брине за себе, толико богме и за марву, јер му нема без п.е омрска. Ту близу ц]жве има двије три куће, то су Т... 11ођимо оиој малој ниској ку1ш, што се нружио пред п.ом гаров, па се суича, а теле иривезано за нлот нред ку ћом, да пасе. Нопасно је доба. Једаи човјек — може му бити преко четрдесет година — унутио се тој кући. Средп.е је нисине. мало погуреп, емеђих бркова и косе а носа кукаста. На глави има црвену капу, која је била већ изгубила своје право црвенило, на себи нлав прслук, скоро већ изблиједио и у гаћама је конопљеним. На ногу су му опанцн поклопаши већ прогледали. Заметнуо се сјекиром, па како ј'е погнуо главу, и не видје, да је већ пред кућом. Пас се трже из својега дријемежа,

)2 искочи, очеша се о госипе поге, па онет ' оде па своје мјесто. Сад се и он исправи и сад тек могао си му видјети лице, обасуто крупним борама. Дохвати за узицу од врата, падалица се днгну, а ои, гурнувши мало врага, ступи уиутра. Био је то овелик простор: на десно собиа врата, а па лијево нреградак за коп.че, краву и теле. Уза зид стајаше писка округла столица на три поге, на којој се обично једе, и п.еколико троножпих ниских столаца. На клину о брвнима висн котао и лонар а на нолици можеш видјети иоиамијештапе црпе земљапе лопце, дрвене здјелђ и жлице, мјешајицу за мијешап.е палепте. Ме1>у брвна је утакнута тавпца, па мало па страну потуреиа, да не смета при ходу; о клипу виси сукнена кон.озобица, а уза зид ирислољеиа комињача, којом се отвара и затвара баџа, куда дим излази, јер пема зиданих димн.ака, него се дим с огљшнта разилази, што по оном иростору, што опет кроз баџу, јер но ноћи, кад је баџа отво рена, видиш, како звијезде сјају. На огљишту гори ватра, а иа њој се грије цријепња, да планиика испече прешак јечмеп хљеб, који је у соби мијесила. Није могла да умијеси кисео, је]) не могаше да узајми више брашна у селу. Човјек ушавши унутра повиче : „Еј, Саво, јеси ли ту?" „Ево ме, Никола, ево мијесим хл.еб !" одазва се она. Он уђе уиутра, гдје је она мијесцла хлеб у иаћвама крај земљане нећи с нетљацнма, те еједе крај постеље на дрвепу клуиу. На сред собе је јелов сто, и]>еко постел.а за дјецу, а у врх стола па зиду виси мала, масна икона, којој се пи лице пе расиозиаје. То је сав кућии памјештај. Да, умало ие заборавих. СоТ>а има само један прозор и то толики, да једва можеш номолити главу. Три окапца су од стакла, а четврто артијом аалијепљено. Сава погледа Николу онако испод ока, па ће му рећи: „Теби као да није нај-. боље, њешто си поблиједио као зид." „А, иије то ништа. Уморио сам се, цијепајући дугу. Мислим, да ћу моћи направити двије три вучије и њеколико|