Stražilovo

чз 816

дан.е. Крагујевлц. Штампарија Аид. Јовановића 1892. г. *Цена 50 п. д, , ијш 25 новчића. 8а. Стр. 54. — Приповетка. ова изишла је први пут у српеком преводу у Новоме Саду 1876. Сада ево добисмо и друго, поправљепо издање. [1емамо при руци првог издања па за то не можемо пи говорити о томе, у колико је ово издање поправљено. Прича је ова истинит догађај а причао ју је писцу сам владика Ј1етар П. Летровић Његош (а не Његуш, као што пише М. Ј. Шимић у „Предговору"). Приповедање је у облику дијалога, и у том дијалогу сам владика прича тај догађај; а писац је по где где написао и своје мишљење и реФлексије. Осим неколико малих погрешака, иреводје добар. Ј " Збирка срн. иар. уиохворина из Горње Крајине. Књига Ш. Српске народне приповијетке слијепца Раде РааајиКа. Вијерно побиљежио и за штампу приредио Манојло Ђ. Кордунаш. (Чисти приход од ове књиге намијењен је за подизање надгробнога споменика пок. Ради Рапајићу) — У Новом Саду издавачка књижарницаи штампарија А. Пајевића. 1892. Стр. 64. — Раде Рапајић иознат је већ нашем свету. Много се о тг,ему писало и расправљалк). У овој књизи су прииоветке, отшалице, две здравице, и „приложак срп. нар. филозофији ". 0 овој књизи пемамо много шта да кажемо. Међу шаљивим причама има их, у којима се огледа ведар хумор, али има их сасвим обичних. И у „прилошку филозофи.ји " огледа се Радова оштроумност и досетљивост. Међу нричама има досга познатих. Напомињемо да не треба све оно, што је Раде внао и причао, штампати, јер не мора све то бити добро — како је недавно у „Јавору" речено. С. ВшЈаревИ Шо§а1бк 1арја. Веоград у .елици и речи. Аугуста 1892. Стр. 58. — У овој књизи заиста је приказан Београд у слици и речи. Радови најбољих књижевника и научника изнели су нам'Београд у речи, а добро израђене слике дају иам јасну преставу о ивгледу и појединим деловима престонице српске. Сви чланци штампани еу сриски, француски, мађарсКи и немачки. Опазио сам, да пр.еводи са српског нису тачни и да је изостављено по где што. За што је „то чињено, ие знам, али слутим. — Историја Београда испричана је у лепој монографији познатог научника нашег Љуб. Јовановића. М. 'Б. Милићевић проговорио је у кратко о народу у Србији; М. Р. Маринковић изнео је стање Београда у еадашњости; Дан. А. Живаљевић је описао знаменитости, Пера Тодоровић околину Веограда. Пера Ђорђевић ироговорио је о школи и просветним устаиовама, а велики зналац историје и књиж^вности наше: Ст. Новаковић о новинарству и књижевности. (Овај чланак има читаву своју историју. Намењен је „Повом Требевићу", али је забрањен; у овој књизи је без знања и дозволе пишчеве скраћиван; тек је у по,следњој евесци „Отаџбине" штампан у целипи.) — У књизи ее налазе још члаици о тр-

говини и радиноети, пољекој привреди и о будућности Белграда. У краткоје споменуто то нешто о Шјфертовој пивари, трамвају, електричиом осв*етљењу и т д. — Онима. кој.и су ради да упознају Београд „у слици и речи", нека је нрепоручепа "ова књига најтоплије. С. Сраски Ввликокишидспи календар за годину 1893. Година 13. Издање српске књижаре Јована Радака. У Вел. Кикинди, штампарија српеке књижаре Јована Радака. Вел. 8а. стр. 72. Цена 25 новчића. — Нае се на овоме месту тиче само „Књига за народ", која је уз календарски део додана. ЈЊу је не само уредио него и, мал те не целу, пспунио -Љубомир Лотић. Једини му је помагач био Мплета Јов. Јакшић. Његова приповетка под натписом „Два старца" осваја својим нежним идилским тоном и бираним језиком, али и одвраћа претерано строгом, скоро суровом осудом верс.ких занесењака, што се зову нововерци. Остало је све изашло из пера Љубомира Лотића. Ту су његоведве песме: „Без дома" и „У жетви", ирва суморна, друга весела слика из живота на селу, па његов поучни разговор под деда-Дамјановим јавором, приповетка му „Другарице", и географско-етнолошре му белешке „Из земље где живе црни људи" и најпосле у стих етиснуте му „Искре и одсеви из разних страних песника". Иа крају још има шест бележака за дом и привреду и т. зв. шале и забаве, беђ које издавачи наших календара мисле да не сме проћи. • Г. Јоваи Бошковип. Писма о књижевности српској н хрватској. ј О д — —. Прва цоловина прештампаиа из Летописа „Матице „српске", свеске 170 и 171. — | Новоме Саду, штампарија ерпске књижаре Браће М. Поповића. 1892. Стр. 111. Цена: 1 крунаш (50 новчића) или 1 динар. — Велика се празнина осећа у нагоој литератури због недостатка историј«! књижевности. Новаковићева „Историја, срп. књижевности" епада. у реткости и не 1 може се набавити. Осим тога је од оно- доба много светлости бачено на поједине одељке, тако да Новаковићева књижевност у мпогоме заостаје иза резултата новијих испитивања. Нразнину ову попуниће донекле ова „Пиема". У ову књигу уимв је тридееет писама: Стара словснска " и српска књижевност од најстаријих временадо половине XV. века. Иисма су иаписана са великим научним нрепаратом. Језик је у њима чист; потпуно разумевање етвари и критичност јаено ее огледа сваком приликом.. Стил је гдегде тежак, штета је што није згодније за школу удешавана. Неколико омашака, што се налазе, никако јој не обарају цену. Свакако би о овој књизи требало и опширније проТговорити. Ми је за еад свакоме најтоплије препоручујемо. С. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ. У Француском часопису: „Веуче <1ев с!еи,х МоиЈев'', у првој свесди за Децембар, штампан је чланак \ »-1ог-а Вегаг4-а: А 1гатеге 1а МаееЈоЈпе в1ауе. .ИР

€ овим бројем завршујемо овотодишњџ течај „ Стражилова" и молимо иоштоване прешлатнике, да обнове иретилату за ндубу тодину. Администрација ПатиддИЈјЈЦадена капа. — Поука: Плиније млађи и Трајан. — Књижевност : Књи-

САДРЖАЈ : Песништво : * жевне оцене. -

Ковчежирл (Р^шђши прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЈ10В0" излази сваке н » д<5 Ј б6 нЦ: ЧЈтавуиЦЈвјаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 Ф. 25 н. на, четврт год. 12 динара на годчну. — Рукописи се шаљу уредништву а претпдата књижари Луве- Јоцића Ш — ^Сјфрбију ирима претплату књижара В. Валожића у Београ^у. > » 1 Т:Р,'; л-у.ј- ] ЦЧ—— —

Издаје књижара Луке ЈоцидаГ- •

Д'

г Ч **ЈТЈ.II IX Ј.^ Ј ~ — ј Ј- [ Штампарија доа ПавловиЋа и ЈоциЂа у Новом Сдду.