Stražilovo

-кз 815

пашче прсводи проводилац рсчЈу ИшкЛ оЈп. Ншпчо јепогрда, а НппсИст јс прост доминутив. Но знамо, из .ког узрока цишо преводилац Тјгапп (стих 578, 0IX', (Ј12), К1Д сами Номци увок пипту Тугамп, а Тугапп јс могао па1.и код рочи зулумНар п у Вукову рочЛику. Исто тако чудно пише: /.и-Шкоћ. — Одмах кп.изи па почетку гатампаиа јо ћириловска азбука испорођена са латипоком и помачком абоцедам а пропраћопа опаскама, које се од носо на изговор иоједипих гласова. За азбуком је кратак „ЕтгеНп'п§", у коме јо кратким цотозима испри чап Вигањићсв живот. Опазили бисмо само то, да Нишп.ићов спомеиик пије открићен „аш 16. 8 ор4от1Јвг 1887.", ного на велику Госпојину 1-5. ('27.) августа 1887. На крају је ТЈмачоње страних речи у тој кљизи, израђено *ии4 ВспЈН /лш.ц' (1с 8 \ У ог1ог1)ио 1108 <1 о 8 У\"ик 81о & поу1о Кагас1/Јо". ■ Овде ћомо опазити, да Митров дап не пада на ,.20 Коуешћег а11еп 8Ш®", ного на 26. октобар. То је нроводилап мОгао наћи у сваком календару а и у оашом Нукову рочнику, којим се служио, као што сам воли. Реч кула.тумачи преводилац: „Рог4 ос!ег ^езке", а у Вуку стоји: „<1ег Тћигш, кнггга". — Похвалити морамо намору и труд око овога превода, али сам превод пе можемо похвалити. Ј. Новн ТребевиК, велики српскн илустроваип калеидар у Восни и Xерц ег овинч, за просту годину 18УЗ. Година друга. Уредио Стево КалуђерпиИ, српски учител, Издање и штампа прве орпеке ттампарије Ристс Ј. Савића у Сарајеву. Вел. 8а. отр. 127. Цсна 50 иовчића. — И овај је „Нови Тробевић" доноо народу у Босни и Херцеговцни, ко.јем јо у И))вој линији намењеп, исто толико, ако не јога и "вип10, угодно забаие и лопо поуке, као и лањски, који приказасмо у 8. броју „Стражилова' ово године. Промена у уредништву пијс ништа нахудила тој народиој' књизн И Калуђорчић со, хсао оно лане Кагаиковић, својски потрудио, да му калондар добије одабрапу садржину а Риста .1. Олввћ пије штедео трошка,. да оо календи]) и са спофагање_ стране прикажо прикладан. Од девотнаест ликова, Н1То приказују одличне Српске људе: добротворо, књижевнике и ине заслужнике народно, волика их је већина нових. То исто важи и за сливе - на броју дваиаест — које, све сем две, приказују срнске крајеве, срнске обичаје, ориоке задужбине и орпске јавне зграде. Од познатих и привнатих наших књижевних сиага видимо радовима заступљене у „Новом Требовнћу" : митрополита Хаџи-Саву Косановића („Острово Халки у свези с историјом"), архимандрита Дучића („Колико има врела у Троскавнци ?"), Л, Миодраговића („Како ћога најбоље васпитати Сина или ћерку своју?"), дра Ђорђа Радића ГИз пољско при вредо. I. 0 еомону. 11. Шта вриједи овооно брашно. Ш. Чувајте лаото у стајама! — „Тамо амо но градиии !") Ђ. Тоорђевића („Илија Мирооављевић Коларац"), Саву Бјеланонића („Како емо селили из Босно и Херпеговипс"), Андру Гаириловића (несма ,.Мило знамон.е" у елаву чотнротогодигањицо сриских гатампзрија), Или.ју 11. Вукићевића („Шкрбо и Фејзула"), Аидрију М. Матића („0 води"), Ст. Коњовића („0 сађоњу винове лове"), Милеву Симићову . („Нега болесника"), Драгу Гавриловићеву („Зашто деца не поштују.-своје родитеље онако, како би требало?") Уз њих видимо још и неке још нопознате и ноке "до душо позпате али но и признате. Међу познатом и привнатим не споменусмо и Дум-Ивана Стојановпћа, из чи.је су збирке саонштене ноколике ..Различите изреко различитијох пп

саца и поолопице". А но спомопусмо га с тога, нгго држимо, да познат и нрииознат кн.ижовнпк не можо ПисатиКвкЛ, 8епока, С.нјогоП и Ка4оп, кад хоће да покаже, како • со та пмепа пигау јевикОМ пародн, из којих оу ти великани поникли. Г. Бошн .аЕ, калопдар за просту годину 1893. Једапаеста година. Сарајево.-Зом. штампари.ја. Цена ? 4а, стр. 122.Пород „Повог Тробевића" ово нам из Боснејош једног калеидара Ко му јо уредник, не пише — по, у ситалом. до тога пи.је ни етало; главно је,да ли је калеидар добро уро],еп 11.Ии ии.је. Махпућемо ес календареког дела а прећп ћомо на „Забаву н ноуку". Забава ,је застунл.ешГ ,и,типитом приповијетком из народпог живота" иод натнисом „Крвиина", а пацисао ју јо Лука Грђић-Б.јелокосић. Предмет ове приповетке је у нечем сличан Врчевићовој приповетци „Суд добрих људи". Продмот сам по себи ј« леп а пи обрада пе заостајс мпого за предметом. Ко хоће, да бар у лопој слици видП Божић у православно.ј кући херцеговачкој, постићи ћо свој-у мету, ако прочита ову ириповетку., Језик ,ј(- у њој биран, хердеговачки, али, да богме, без грешака у језику у нае друкчи.је ни не иде. Погрешке еу малс (божији, чајјаенији, нуко, трго и др.), па их можемо онростити и то тим пре, што је прииоветка одиета лопа. За овом приповетком долази херцоговачка идила Јована Ажбота под патписом „Врола Буне". У идили овој поснички је опислн крај, гдо извире Бупа; уткане су у ову -идилу лсно рефлексије а на крају долази још и кратак поглед на иеторију. Идила ова, по евом предмету и облику, про бн пристала у какав кп.ижован или бедотриетичаи лиот, ного у пародиу књигу. У „Поукама нз иољске привреде" разлаже Љубомир Стјеиа'новић врло важну тачку из рацијопалног обрађивања земље у члашсу под наПисом „Мијена плода". Овај тематје. врло добро изабран; тенденција је похвална, еамоје јозик до зла Бога рђав; но поред свега тога могли бисмо уиозорити скупљаче пашог пародиог блага на неке речп у о.воме чланку, као гато су: плодина,. оконавпна, житарица Речи цам се те виде народне, а исма их у ЈЗукову речнику (у Вукову рочпику има истина реч жптарица, али не у зпачоњу, које долази у овом чланку). Исти писац је проговорио неколико речи и о ноким агрономским справама. У „Здраветвоним ноукама" има два чланка: један говори : „Како се зкиви за вријоме колере", а други о „Новраћању дгтљопика". За овим чланцима долазе описи слика. Слика у „Богањаку" има прилично и све су врло .10110 пзрађоно; могли бисмо рсћи, да пи јодан од свнју нагаих календара пома овако лоних и лоио израђених слика. Слике те, прсдстав^ју све <>д реда или какав велпчан-ствоп крај босапско-херцегопач1:и или јавне зграде. Кад човок гледа на оликама оне дивно крајеве из ернске Боепе и Херцеговппе — чиото би да полети, да евојим оком види те красоте у самој природи. За овИм х се тумаче „Двије важне паредбе", и то : I. „О укидан.у работе" и П. „0 чувању старрна".-Завршетак „Бопнваку" чинГ „Шематизам свијох области у Боспи и ХерцегоЛши". — Кад уноредимо калспдар ова.ј са другнм нашим калоидарима, видећемо, да је далеко заостао за њима. Но у осталом, ако је са добром намером изигаао на свот, сретно му п борићстпо, ако пак са злом, о кам ударилр! .1. Црногорка, приповетка Франчеек.а д' Онгара. С немачког нровео Милап Ј. Шпмић. Друго ноправљеио из-