Stražilovo

-чз 235 ЕЗ-

На стр. 120: Видјевало се такођер сваки час племића и хонорациора. На стр. 120: Сваки час иројашио би који плсмић. На стр. 121: Што би казала генералица Либендорф, да нас види међу свјетином — на улици! — дометне весело госиођа ирелш Хани. На стр. 121: У тај је час дојурила низ брдо тежка гиестеросирежна свечана кочиј«. На стр. 122: Опа.зио је рпу госпођа, уљудно се наклонио и поздгјавио уздигпутом до калпака десницом. На стр. 122: Но страх од гепераличине проницавости учини, да се је исти трен сабрала и позвала мирним гласом друштво, да је слиеди кући На стр. 124: Прве иђаху двосиреге. затим четворосареге и најкасније богате шестосирежне кочије. На стр. 125: Народ је с једне и с друге стране за шпалирима био крцито натискан. На стр. 125: Па чим је га је примиетила, није више могла од његп скинути очију. На стр. 127: Тај мах угризе га с-авјест. На стр. 127: А сјајна господска поворка кретчла са својим лаганим часом наприед и у заиаду сунца прелиевао се љезин златни и гримизни сјај. На стр. 129: Доста неспретни Славонац требао је неко вриеме, да се снађе у друштву. На етр. 129: Је ли видио новога бана и како му се свиђч новорка, а он сав збуњен (готово је оејетио, како му крв удара к сљеиочицама ) одговори муклим „не", па се тај часпрестрави с изрече^ге неистине. Мало даље: миесећи ситне кругљице из кружа. На стр. 130: „већ узео у руке завичајну своју тамбуру и гундрао уз то нучку заљубљену ијесму". — Г. Храниловићу, помозите ми протумачити каква је то песма заљубљена ? Да ли г. Ј. Храниловић каже да је г. Паеарић заљубљен у Старчевића, е онда бих га одмах схватио, али шта ће значити заљубљена песма? Ваљдаје и та пучка песма заљубљена у Старчевића, јер данас се мора све и сва заљубити у Старчевића. Да смо весели! На стр. 132: Он бијаше сада такођер љут, што је изиуштеп. На стр. 139: Само код нас може се догодити, да имаде изрода, који воле учити туђи језик и који заговарају, да си туђим језиком нравду кројимо.

На стр. 143: „Уздигнутом је руком у зраку соколио Гај своје младе иријатеље у слатко) њежној својој рођеној кајкавштини". — Заиста вам је рођена кајкавштина, али се, браћо, нрихватисте ипак српскога језика. На стр. 144: Објед сви смо закаснили. А сада ће бити доље на Хармици иечење банскога вола. На стр. 144: Поздравља све и нада се, да ће се на повратку моћи наврнути у Загреб. На стр. 146: Осим тога бијаше и бољих шатора, гдје се уз новац точило и гдје су била господа и боље грађаиство. На стр. 148: Тим јаче оћути бол, што им не може да узврати ијесмом. На стр. 153 : Иваи је био обећао мајци и сестрама, да ће ићи с њима иогледати расвјету града. На стр. 153: На крају Маркове улице код закрета казалишту опази истом, да ово није била Мадлена. Сада га узмучи помисао, да је можебити не ће бити у казалишту. На стр. 154: Он такођер у ирви мах пије знао, што би учинио, — а да гласно поздрави и да је наговори, није се усудио. На стр. 160: Неколико је нута узкликнуо, како га радује, што се је Иван онако понио. На стр. 161: Све ми је бан приповиједао, питајући ме, гито је на ствари. Мало даље: Само гп нешто смета. На стр. 168: Како ћемо мајци казати ? упита оца слабим и дрхтавим гласом, но видјело се ииак, да се сили к јакости. На стр. 169: Дјевојка задивљеио, готово захвалним заиосом, гледаше у красно младићево лице, па се у једаред зарумеии и аусти мајчин загрљај. Кад су кола пајављена, изјаве мајка и Хана, да иду и оне у Загреб. На стр. 170: Хана се смркне и риечи материне биле су јој неугодне. На стр. 171: Да је љубав могућа и без иосједа. На стр. 171: већ је мипуо сат, гито је дошла. На стр. 171: У циелој је кући владао иоаолдашњи мир и негиба/ње. На стр. 172: У собу је унишао брижно одјевени старац — у моди од почетка виека. Ја сам тек на ноловини књиге „ОвтИ", јер књига има 351 страну. Несам хтео целу књигу прећи, јер је сасвим довољно да се види и из овога какав јс језик највећега ириповедача хр-