Stražilovo

нз 363 е*-

„ОТРОВНА ГОЛУБАЧКА МУВА'

џ. од овим именом налази се у „ Мича ^.Срећкову листу" (за год. 1847, стр. 365) извод из извјештаја дра т^кАћима МедовиЛа , који је писао као пожаревачки окружни лије-

чник.

Овај

чланак читао сам

Ј а У

сласт, Јер сам желио да сазнам, како се онда мислило о овој опакој буби (зарезнику или инсекту), Не ће бити на одмет, да најприје чујемо, пгга о њој нишу Вук и М. Т>. МилиЛевиЛ. „Голубац су зидине од старога градића у нахији Пожаревачкој крај Дугтава. У ономе крају постају у прољеће некаке мухе, које се разилазе ие само онуда по окјлини него прелијећу кашто и преко Мораве у Шумадију, и онамо се зову мухе Браничевке. Мухе ове стоци тако досађују да кашто и цркава од љих, особито коњи и говеда, јер им навале у уста и у упш. Народ у нахији Пожаревачкој приповиједа да се ове мухе роје из нећине према Голупцу, излазећи у гомилама колико казан, па се послије растављају и ио вјетру лете. Кажу да се оне роје више нута, али први рој да је најљући и за стоку иајгори, а потоњи све да су слабији. Једни прииовиједају да јс неко од пекуда из Србије тјерао некаку алу па је сгитао у Стигу (и од тада остало име Стиг) и ранио је, али се она онет отела и рањена утекла у оиу пећину и ондје од раие липсала, иа од ње оне мухе да ностају. Приповиједа се да су Нијемци опу нећину зази!)ивали, али кад дође вријеме да се мухе роје, зид се ировали сам од ссбе." (Живот и обичаји народа сраскога, стр. 228.) „Ова онака животиња, која толико доеађује марви, леже се у неким ииштаљи нама близу града Голунца, Прича вели да је неко стигао у Стигу некакву халу и убио, а она се увукла у голубачку пећину, те у њој сканала, на се сад од п.е легу те мушице. Напротив, сами сељаци на месту опажају да се мушица та леже

у блату где пишти та вода. А кад би се, веле они, то блато осушило прс него што мушица излети, онда та ствар пе би могла ни излетати." (Кнежевина Србија, стр. 1023). Онај „неко", што је алу или аждаху ранио, пишу њемачки нисци, био је — по народноме. вјеровању — главом свети ЋураГ) (»ТћГегШеп « од Брема и „ЗупорзЈз (1ег ТћГегкшиЏ " од Лајниса). Голубачка муха зове се пе само браиичевка, него још и „ситна мушица". Медовић јављаше онда, да се ситна мушица „леже, развија и роји од старога града Гблунца пиз Дунав до ииже илаиине Еоца у 6 потока: 1.) нема посебног имена, 2.) је Бездна, 3.) Воденичиште, 4.) Ридан, 5.) Бег Бунар , 6.) Ливадица. Осим тога да је има и у крајинском округу у потоцима: Ђијелој води код Голубиње, Томођини изме1)у Добре и Милановца и Великом извору близу Домус- подипе; на и на угарској страии у Лоиину иотоку близу села Острова. И ако је још оида обавијештен о овоме и „славии ц. кр. австријски коизулат" н уједпо замол.еп да би се заједиичким силама „народ од вредоносне ове мушице избавио", тек је године 1883 по одредби кр. угарског мипистарства еитомолог дор. Е. Темешвари упутио се у те крајеве, да испита и проучи развијање, жављење и шнреп.е ове ситне мушице. Његова расправа »А ко1итћас8Г 1еду " (Голубачка муха) преведена је најприЈе па њемачки језик, а заузимањем миогоучеиога госи. проФесора С. Брусине добисмо ио овом иријеводу и хрватски у „СИавпхки ћгу. пагауозћ с1гшН\а" (за год. 1891, стр. 187—202). Што је Медовић још онда писао, да се у „гореназначепим" иотоцима голубачка муха леже и отуда у свијет да излази, то потврђује и овај стручњак; али вели за онај „жабљак", што су га у Србији бацали па обалу, „да се пе само живот јајцетама угаси, ио и саме оживљавајуће мушице угипу", да Ј *е котило једпе друге врсте мушице, нрем да Мсдовић писаше,