Stražilovo

-43 380 ЕЗ -

дним духом, и не проиушта ни једну прилику ада не укаже на све мане народној храии у Нидерландекој. Молешот, на заузимашс е-вога учитеља Тидемана, а срастао тако рећи с Мулдеровим принципом, „да знање одређује рад", латио се предмета човечје хране онако вољно, како је само он умео, исиитивао је, рачунао, сравњивао теје у својој „Рћу8ш1о§Је с1ег Шћгип§;8тШе1" (1849) дао научно дело, које се по својој јасноћи, потпупости и изворности и данас још може назвати класично. Али пе задовољивши се довором науке сео је те је но узору Александра Хумболта салио научне- истине о храни у такав облик, да су могле постати народна својина. У прерадама својим понлевио је све стране речи, стао је говорити о грашчаној материји онде, где кемичари говоре о легумиии, о знојиој киселини, где они о каприл-киселини, о јарећој киселипи, где оии о каирин-киселини; а у целом делу не именује ни једнога писца, јер никоји рад испитивачу „не може донети сјајније нризнање, нсго кад му откриће као готов Факат ностане народна својипа". Та је књига била „ГЛе Јјећге с1ег Каћгш1§ - 8тШе1" (1850). Уз Мулдера је образовани, оштро- и слободоумни Хенле силпо утецао на .Молешота. Но пре свега је хајделбершки ђакела дошао иод утецај идеја, којих је у Немачкој од 1842 до 1845 иуп био зрак. То су биле сањарије о уједињеној слободној Немачкој, ослобођеној од свих зарђалих и застарелих установа, о иравој демократској Немачкој, којој је ваљало довршити леии задатак, што је Француска револуција само у нола била иснунила. Ваљало је укииути свако верско приморавање, сво ауторитете, што се оснивају на традицији; ваљало је ишчистити све тесногруде и ћиФтанске установе у држави и друштву те да као узор једнодушна слободна народа немачки савез даде свету нример '„слободе и самоуправе". Па кад се Молешот године 1847 вратио у Хајделберг, по што је две године радио био код Мулдера, уверен, да није за њега традицијонална медицииска иракса него да је наука и учење и исиитивање задатак његову животу а у отаџбипи својој да нема прилике да пде за својим смером, тада је затекао онде (СвриЈ

научнике, који су раснирили ватру у њему те иомогли да се створи онај Молешот, о коме нрича историја умнога живота у првој половини овога века. Млади нриватни доценат физијологије придружио се људима, као што је био Ауербах, одугпевљени ноштовалац Спипозии, као што је био Шлосер, славни писац светске историје, као што је био Хетиер, благи естетичар, као што је био Фајербах, смели филозоф , да човек и не сиомиње друге, све бол^е од бољега. Па под утиском свију тих великапа, док с даиа у даи поучава и учи, осећа како му спага расте, осећа како му све моћнији бива позив, да се пред човечанством јави као учитсл., те пе може дуже да задржи своје Вјерују иего у свом ,,Кге181ап1' с1е& Еећепб" развија заставу монистичног постављања материје свом топлином, сна гом и смелошћу, која обележава „,ји8ћт ас 1епаеет ргоро&М ућчип". „1траук1ит 1епеп1 гшпае" ! Хајделберг затвара врата нред младмм приватним доцентом. Ваденска му влада забрањује даље учитељевање, Две године дана нема прилике, да другима саоншти што зна, али му полази за руком, да, иастави своја Физијолошка испитивања. После две годипе позову га у Цирих за нроФесора физијологије (1856). 1861 га нозову у иоворођену Нталију, у Турин, у Турин Кавура и Виктора Еманујела. Ту је ступио на катедру с беседом „1)е1 нн 'т .0'1о пе11а, шуе^И^агтпе 4е11а у11а", која јс и садржајем и обликом подједнако умела да задобије слушаоце. Па сваке је године предавања своја отварао по једним од својих знамеиитих популарно-научних иредавања, у којима је иаучпа Факта износио пред очијасно и разговетно а у таком уметничком облику, да су задовољени били и нај јачи захтеви естетике. Године 1866 постао је талијански грађашш, 1870 клицао је са целом ослобођеном Италијом, што је добивеп Рим, а у свом делу „Г)е1 ге^оМоп с!е11а уИа ишапа" јавио је, да силна радост, с којом Италија гледа у Рим, пе значи иишта друго него умну и слободи носвећеиу радост, са које је Италији лозипка: слобода мисли! 1876 пбетао је члан талијанског сената а 1879 проФесор фи зијологије у „Сапијенци" у 1'иму. Кс ее) Андрија М. Ми ти),