Stražilovo

-?з 396

један слог. Него има доста случајева да "I'. одговара и на нр. свијем и свим, свих 8, арид 21, гди 39, 45, 46, и гдје 76, иристоље 86, ириста 10, ирисели 37 ; ну најчешће бива то ради стиха, на пр. арикувику 8, стрила-цвила, 10, вриме-зиме 27, лита-хита 29, лша-сииа 40, озира-истира 50. У деклинацији долазе стари 3, 6, 7 пад. множине: (1а1. р1. дједим 5, (према проиом. декл. мј. дједом), заиовједим 20, рукам 15, иами 70, (изједначен са ЈИ81г. мј. иам); ш.ч1г р1. дјелим 4-, (мј. старијега још дјели ), међу тосиојами 70. иастирим 96. (мј. старијега иастири ); 1ос. у руках 5, на устијех 24, у њих 13 ; §еп. с биљег 15. Ријеч даи има асс. р1. дни 32, 41, око и рука немају дуалне облике него у §еп. р1. очи 28, 53, 97, од рука 87. Еоса има §еп. 8К'. од коси 22 као ствар ствари; ијесан (данас ијесма ) има стари асс. р1. ијесни 43. У једнини сачувао се стари локал: на тли 40, на свити 75. Код замјеница долази (1а1. вш^. правилно кому 100, тому 52. У сложеној и ироном. деклин. изједначен 1ос. са <3а1.: у погледу љувеному 23, у слободпу граду овому 87, у срцу свому 51, по једному гласпику 65, (и код нас се каже у чему, о џему, ио свему). Ништо има §еп. ничеса 54, као и данасјош у љеким јужпим крајевима. Замјеницама се додаје ј, сеј, сегај, тој. Као што се код иас каже мога мјесто мојега, кога мј. којега, тако се и у Дубровнику према ки (ста])о кми. наше који) говораше ка, ке, мј. која које. к0х мј. којих, ку коју; а нослије и све свим мј. своје својим, тва тв е, твоја твоје, ме моје иа и кб — како. Код глагола у инФинитиву губи се -и на крају као и данас у југозападним крајевима: плакат' 10, обљубит' 15, казат' 20, брат' 25, бјежат' 39, разврК' 43, паћ' 44, дат' 45. — Необичии су за иасимнеративи: хита 29, сиовјеђ 48 (старо сиов 4. ждб). рец 50,

виђ 100 (старо виждб ). — У нартицииу активиом скунл.а се -ао у -6 као и код нас: дошо 1, остб 9, по 49, слшцб 77 и т. д. — Њеки глаголи нете врсте иду но 1 раздјелу а не по 2: зачинати-нам 34, простирати-рам 46, помагати-гам 101. — Аористи иска 36, влада 59 од трајних глагола нијесу данас у обичају. — Необични су облици за нас: бивши чуо 37, шљуЛи 78, хтеЛ 92, ријеЛеш 71 (од глагола ријети, рећи), ме/Г, не ћеш 49. У синтакси има и п.еких особииа, које се развише утјецајем талијанскога језика. Мјесго 0'еп. објективиог и присвојног често долази приједлог од са деп.: жеља од љубави 16, игра од радости, од весеља 16, срце од кКерцв 17, глас мио од свирали и од диили 26, иристоље од слободе 86, и т. д. Тако је и мјесто простога ша1г. приједлог с иадежем: кроз памјеру 8. — Често долази повратио - присвојиа замјеница мј. саме ирисвојне: срце од све (своје) кћерце мј. његове кћ. 17, у рајском лицу свому мј. њеном 23. — Од личне замјепице трећега лица има деп. за ирисвајање: ње љепоту 14 мј. њену, >ње дика 30 мј. и.ена, у погледу п.е 38 мј. њеном, иих државе 61, мј. њихове, њих град 79, мј. њихов. — Има често иасив гдје пе би морао бити: ну се од цара бјеху обљубпле 59. — Финална реченица исказује се са за еа Ггфп: за изнаћи 1, за наћ' мир 44, за наћ' 62. — Има примјера гдје долази §еп. р1. мј. асс. иу ово ће бити иросто замјена облика: свих мј. све 8, ких мј. које 18; сасвијем је чудно: ко за златнијех браше ирама 40. — Ред ријечи је друкчији у с/г. 65 ке ми су мј. ке су ми. Каже се ми двојица мј. нас дв. у стиху 68. У рјечнику има много ријечи које карактеришу говор онога краја, па пр. љувен (од љубвен, л.убаван ),ер (јер), ну (свагда тако а не но), тријеби је (треба), четр, угрски , и др. а све су у тексту нротумачене. Тих. ОстојиТ)