Stražilovo

-чз 403 е»-

ђења. Они су за Беч привезани, јер се једино у њему добро осећају. Или ако случајно који даље оде од Беча, у стране земље ради штудије, опет свугде остаје прави Бечлија. Навикнути на миран живот у сваком погледу, нису хтели ни млађи уметници да ступе у борбу нротив многих застарелих академских нравила, него су остали верни традицији. Но, ио што се борба утишала ио другим местима и духови се приличтто умирилп, по што су обе стране ио мало поиустиле и само се на тај начип дошло до неких позитивних резултата, то су мирие Бечлије попримили те резултате, и њих се сада придржавају нри изради својих слика. Но на овој изложби не воде бечки уметници главну реч, него странци. Од како се у вечност нреселили прваци, најчувенији бечки сликари : Макарт, Канон и ПГиидлер, од тада бечко сликарство никако да дође до оне висине, до које је ти људи пОдигоше. То су биле сјајне луче на небу бечке уметности, око којих се груиисале остале планете и трабанти и примали дивну светлост од њих. Од како се сунца иогасила, ни трабанти тако више не сјају. Макарт, Канон и Шиндлер били су они људи, који су аустриском сликарству дали његов специјални карактер. Али на овој изложби нема т-аких радОва, који ће ренрезентовати специјално бечку сликарску школу. Она данас готово више и не постоји. Некадању сликарску школу Ралову реирезентују још неки чувени професори на бечкој академији лених вештина, а остали чувени нрофесори те академије као: Макарт, Канон, Карл Блас и Енгерт, нису могли створнти никакву школу, јер на радовима њихових ђака, који су данас већ познатији сликари, врло се мало опажа утецај тих великана. Њихови ђани раде добро и радови им доста интересују нублику, али никад не могу гледаоца евојим радом да занесу, да очарају онако, као што су то ностизавали њихови учитељи својим радовима. А сада да почнем са иојединим пзложеним радовима, и то ћу увек сиоменути само најинтересантније и иајленше у нојединим групама, јер на овој изложби има до осам стотина изложеиих слика, од којих би само једна трећина могла издржати строжију критику а о оним осталима не вреди ни говорити. Најленши и најдрагоценији украс ове изложбе јесу нортретп. Ту ћете наћи проста гра-

ђанина, богата фабриканта, озбиљна научењака, високу аристокрацију па и саму још неокруњену главу — бугарског кнеза Кобурга. Ту ћете наћи портрете госпођа и госиоћица из свију друштвених кругова. Но пре но што нређем на поједине портрете, ваља да напоменем читаоцу, да у онште ностоје две врсте портрета. Прва врста ириказује спољашњи вид и моментани израз које личности. Такав нас лик обично изненађује својим натуралистич шм иојединостима. Французи ту врсту иортрета називају „лажном сличношћу". Друга врста портрета обично су резултати дубоке штудије самог оригинала. У таком нам портрету уметник верно приказује индивидуалност те особе. На лицу карактерише уметник њену унутрашњост — њену душу, Мислим да, није нотребно ни напомињати. да портрети ове друге врсте стоје на куд и камо већој висини него портрети прве врсте, и уметник-нортретиста, који хоће да важи за портретисту ирвог реда, мора израђивати потрете ове друге врсте. Портретиста ове друге врсте је и Иољак Кажимир Похвалски, нова звезда на небу бечке уметности, која сјаје особнтом светлошћу. Ро])<•»( је 1850 у Кракови. Ђак је школе минхенске и иаришке. 1890 године на изложби у Миихену нрочуо се први иут као добар иортретиста, и за своје изложене нортрете добио је златну колајну. 1891 године био је награ* ђен на, изложби у Бечу и Берлину сребрном и златном колајном. Сада жнви у Бечу. Похвалски је изложио четир слике, и то иортрет Шелера и Куфнера, иортрет кнеза, Чарториског и кнеза Штаренберга. Особито је диван иортрет кнеза Чарториског. Она глава у пуној светлости, еигурно израђена, показује уметника у сваком погледу, Као и остали велики мајстори у иортрету, тако исто и овај великан врло лепо, брижљивои верно израђујеруке појединихособа. На овој изложби видимо и радове старијих, бечких нортретиста 1/ АПетапсГа и вгирепкегГа, нрофесора на бечкој академији лепих вештина. Од мла.ђих бечких иортретиста изложили су радове Темпле, Голц, Бизда и Кремер. Има више портретиста из Немачке, но међу њима најбољи су Мар и Брит. Обојица на,јпростијим и иајприроднијим средствима изводе најлеише умотворе. На њиховим иортретима не видите никаквих, сјајних костима, него на први