Stražilovo

-И 428 Е>-

гин. За овим уметником долазп врло добар сликар снега, и то Пољак А. Б. Ковалски. Његове две слике сиадају међу најбоље радове на овај изложби. Једна од тих слика приказује зимску ноћ. Предео је нокривен дубоким снегом. На дну слике испод дубоког снега провирује по која мала кућица, у којој светлуца слаба светлост. У предњем делу слике шгди се ио које дрво или жбун, а на чистини стоји курјак, нодигао главу па иосматра село, у којем ће да потражи хране. Особито је лепо пзвео уметник око у курјака п лепо приказао хладну зимску ноћ, н то једну од оних ноћи, кад земља изгледа да се сва смрзла. На плавоме небу још се светлуцају пебескп кандила. Над целом околином види се хладна, тужна и бледа светлост. Друга слика истога уменика нриказује „Залазак сунца." Иоследљи зраци злаћаног сунашца љубе оно богато класје по њивама пољских Карната. Пољаци Ј. Стика, А. Косак и II. Стахијевић, оиет врло добри сликари, на ово' изложби нису заступљени најлепшим радовима. Још да рекнем коју о сликарима предела, о уметниЦима што пртају ирироду. Мени изгледа да оцрти неких предмета пису никако добро нацртани. Боје неких предмета добро су погођене, но има овде и таких слика, чији колорит у природи са свим другачије изгледа. Има нацртаних понора, грдних шума, узбурканамора, разних годишњих времена, дана и ноћи; има и страшних бура; али ни једна од тпх слика не може човека да усхити п занесе. Многима се има ио што шта замеритп. Њихови понори ни најмање не изгледају страшни, њихова бура није ни најмање величанствена, нити је њихово цвеће леио као цвеће у природи. Врло слаби су им одсеви ведра дана, а ни најмање није лепа њихова рујна зора и златно вече. % * * Колико сам могао, ја сам штованим читаоцима „Стражилова" ако не верно ириказао Ееч

слике на овој изложби а оно их бар донекле упозиао са старим и новим аустриским сликарима. Споменуо сам старије аустриске сликаре, који садањим својим радовима заиста иоказују, да су остарели, а некоји млађи људи изгледају ми, као да су на свет доигли са застарелим идејама, јер у својим радовима не иоказују ни најмање јак дух и силне осећаје. По количини изложених слика ова изложба спада ме^у богате изложбе, али међу тим изложепим сликама има врло мало интересантних. Ово је изложба, где човек може много да види а при том да врло мало мисли и осећа. Старији уметници раде добро, али бечкој публици показују врло мало нових идеја; млађи иак сликари са новијим идејама не показују велпк наиредак. Кроз ту изложбу можете са свим мнрно корачати, без икаква узбуђења и раздражења, без икаква чуђења и дивљења; нема слике, која вас може зачудити, паљутити и ражалостити, која може побудити силније осећаје. Ова изложба изгледа ми као неки сликарски вашар, на коме нема много назара, јер нема изврспе робе. Оиа није била у стању, да иам, као и друге светске изложбе, даде нраву слику данашњег сликарства у свима његовим, разноврсним сгрујама. А сад још у најкраћим потезима да јавим биланс ове изложбе. На овој изложби било је до осам стотина радова, међу којима портрет заузима најодличније место, историских слика готово и нема, религијозно и идеално сликарство мало је бо.ље заступљено, нредели и жанр-слике су иајбоље заступљене. Осталих врста слика, као акварел, настел, темпера, има онет врло мало. Од немачких умстничких градова најбоље су застунљени Минхен и Диселдорф. На овој изложби нма нешто мало слика од шнањолских п талијанских уметника, али нема радова од француских, руских, енглеских и скаидинавских уметника. Од домаћих сликара Бечли.је заузимају нрво место, иосле њих долазе Пољаци а за њима Мађари са доста добрим радовима. Павлв ЛагариЈ,