Stražilovo

чз 429 к-

^ишшшм штшж М1 Ш ШШ I IШШIIШI шш шш 1111?I ш

« каижЕвност х-

зе^<-

V/ \У >-У \Ј \

' ^ ^ ^5) СЖО®* и и У и У Уи\

ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ШТАМПАРИЈА У XV ВЕКУ од Б. Јаги^а

Југословени иаоел.епи па Балканском пол-уострку морали су у XIX кеку дужс чекатн па прву железницу, пего у XV веку иа ирву штампарију. Јогп није био ни протскао вск, у коме се изумела вештипа пттампања, а војводство Зета, дапашња Црна Гора имађаше већ своју штампарију, која беше уједно и прва сриска штампарија. Народна традиција, која као што је иозпато, иије свагда ноуздаиа, ставља ову штампарију на Ријеку, која се улива у Скадарско језеро, а б. шу места Обода. Ту се и у најновије време — као што ми је писмено саопштено — наилазило на рушевине од оне куКе, у којој јс та штамаарија била. Шта више вели се, да се пређе чак и иа слова наилазило. За сада су сви ови нодаци недоказани, и ја их само напомињем, али хоћу да истакпем, да се у старим штампаним књигама нигде не сномиње Обод, али се за то у нсалтиру — поред когаје и хорологиум — штампаном год. 1495 изрично спомиње Цетиње, као место, где се књига штампала. Са свим је нојмл.иво, да је всштина штампања — која је најбоље дошла свештеницима, да њоме реч божју ширс — нашла склоништа у мапастиру на Цетињу, који је мало пре тога и био подигнут (1484). По свој прилици да је та замисао потекла од оснивача цетињскога мапастира, господара зетског Иван-бега Црнојевића, који је и митроиолиту зетском кир-Вавили наредио, да своју столицу из Жабљака премести у манастир цетињски. Биће дакле, да је у њему поникла замисао, да нови манастир не дарива као што је иређе бивало старим рукописима, него да онде подигне штампарију. Но тек његов сип Ђурђе Црнојевић испуни очину жел.у, Оба ова, и отац и син 7 имали су веза са моћном суседном рснубликом млетачком, која је у оно врсме у Далмацији већ и Котор имала у својим рукама. Обојица беху ожењени из Млетака, одакле је и долазила култура у стење њихово, а тамо јеи њихова политика налазила ослопца. Није дакле ни чудо, да су прво у Млецима

упознали вештипу штампања, а оданде је прссадили и у своју домовнпу. То сс до душе иигде изрично пс сиомињс, али сами догађаји јасно то показују. Како је Ђурђе Црнојевић одвео невесту из Млетака, били су одмах пренесени из Млетака у Цетиње и пеки ночеци и угледи нове вештиие. Тамо је морао онај, који ће прсдузети штамнање на Цетињу, ако не готова елова набавити, а оно бар паучити, како се праве. Тешко да је то био ноглавар земаљски Т>урђе Црнојевић, него ће то бити Црногорац калуђер Макарије (по свој прилици из цетињскога манастира) који се спомиње у предговору и поговору прве и друге штамнане књиге. Тај Макарије је родом из Црпе Горе. Може се узсти, да је он био главни технички радник у овоме подузећу, које је предузео Ђорђе Црнојевић, а не његов отац Иван-бег. Без сумње су опи, а не сиромашни калуђер, сносили трошкове, који су скоичаии са овим подузећем. У обема Србуљама (у оној од 1493/94 и у оној од 1495) спомиње се с поштовањем Ђурђе Црнојевић као душа овога подузећа; по пашем данашњем схватању био је он накладник или издавач. Као мотив штампања наводи се оскудица у књигама; с. тога је, вели, прегнуо, да обогати хришћанске цркве књигама, које су постале ретке услед пл.ачкан.а и нустошења Агарјапа (Турака). У поговору се вели, да је он сам „саставио Форме". Ја то место не бих од речи до речи схватио, него држим да се ту подразумева његов налог да се слова пачипе. Можемо рећи, да је главни радиик око штампања био горе споменути Макарије „из Црне Горе". Свакако је он у Млецима изучио техничку страпу овога подузећа, камо га јс може бити јоп1 Иван-бег са сином послао, да му буде пратилац и саветник. Не знамо да ли му је Иван бег или тек син овога наложио, да изучн нослове око штамнања. Напомеиућемо, да јебашуто врсме било више Југословеиа у Млецима, који

* Овај чданак штампан је у бечким новинама „Шепог ИеЈћтц" бр. 140. од о. г.