Stražilovo
-чз 4 31 вз-
0 трећем делу цетин.еке штампарије ие могу ништа иоуздаио рећи. ИиблијорраФИ (ШаФарик, Каратајев), који еу имали ири руци одломке овога еухологпјума, веле, да су елова у еухологијуму једнака еа онима у прва два дела, те према томе држе, да је и ова кљига штамнана на Цетињу дарежл.ивотнћу иа време Ђурђа Црпојевића нод руковођењем калуђера Макарија. Године 149(3 оетавља 'Вурђе П,риојеви1> евоју домовину, јер му владу отима брат његов Сте-
Нњиге за народ, издаје „Матица Српека" и:) задужбине Петра Коњевића. Свеска 37. Пчеларство, за парод написао Иван Маши ревић. Накладом ерн. књижаре и штампарије Браће М. ГГоповића. У Новом Саду. Још две године па ће бити по века какоје славни Ђерзон ударио темељ умном нчеларењу у Немачкој својом кошницом са покретним саћем и својом теоријом о нчеларетву. Семе, које је Ђериои посејао по Немачкој, лепо је изпикло и толико ПЈ[ода донело да га почеше еејати и Талијани Енглези, Американци, Руси, Чеси, Маџари. Најносле га почеше еејати Срби и Французи. Има преко петнаест година, како се поче и код нас Срба озбиљно гаирити рационалио пчеларење. Н Р е десет година покренут је економеки лист „Нривреда", у којем се и пчеларство неговало. Држале се две скуиштине пчеларске, једна у Вел. Бечкереку, а друга у Сриском Итебеју. Три године излазила је „Пчела", сриски илустрован нчеларски лист. Све је то покретало и подизало на ра ционално нчеларење. Али је највише код нас ширила и подигла умно пчеларење српска нравославна карловачка богословија. Петпаест је година како се ту иредаје ичеларство и за тих петнаест година изашло је из ње доста богослова који су данас свештеници и који данас по свима крајевима Австро-Угарске, где живе Срби, ширерационално пчеларење. Да се нак у богословији карловачкој завело нчеларство као облигатап нредмет, принада сва. хвала и слава нознатом новесничару Иларијону Руварцу, који је у оио време био ректор у богословији карловачкој. Пошто је по реекрипту одређено да се предаје рурална економија у богословији и ношто је нчеларство један део руралне економије, то г. И. Руварац заведе пчеларство у богословији, знајући
Фап, који нризнаде турско господство. Са женом и децом склања се Ђурђе у Млетке. По свој прилици да га је у туђипу пратио н верни му иоданик Макарије. Шта је са гатампаријом било, ие знамо. До сада се није могло утврдити, да је штампарија почела по иово радити у XVI веку. Изгледа да се то тешко могло десити, јер у том веку јављају се друга места, у којима се почело штампати. Превео Ј. Радоник
Е ОЦЕНЕ да се њиме иодиже материјално благостање п морал. Ва ових петнаест година увек су богоелови учили пчеларство с великом л.убавл.у и вољом, а гдекоји међу п.има заносили су ее њиме. Таки су били богоелови, који су данас свештеници, Јовап Милојевић, Сава Косановић, Г. Илић, Јован Живковић, Наеа Латинкић, Милутин Гавриловић, који су писали с успехом чланке из пчеларства но новипама пчеларским. Међу овима — рекао бих — да је са највећом страшћу заволео пчелу Иван Маширевић. Из л.убави према, пчели и из љубави према народу срнском ноникла је и његова књига: Пчеларство, која је награђсиа из задужбине Петра Коњевића и коју ја од свега срца препоручујем свима почетницима у пчеларењу. Књига је ова написана јасно и разумљиво, стоји на здравом темељу Ђерзонове науке и у њој се у практичном делу изнаша оно, што се досад искусило за иајнрактичније. Сваки иочетник, којему дође ова књижица у руке, не ће залутати у лавирииат с небројеним кошницама него ће се одмах упознати с оним што се праксом иоказало најбоље. А сад још ово: Који буде читао ову књижицу, нека исправи на стр. 15, те нека дода у место „пчелина је жаока цевчица" пчелина се жаока састоји из жаоке, која није шупља, него је ижл>ебљепа споља од горе до доле. Горе је дебља, а доле је све тања и тања. С једне и с друге стране жаоке има по једно копље, које свако има од врха горе до десет стреластих зарезотииа. Та коиља глатком својом страном обухватају жлеботину жаоке. Осим овога има још два крака с једне и друге етране тих копаља, тако да та два конља и та два крака, кад се једно с другим саетаве, чине са жлеботином