Stražilovo

-13 430 к-

су ту као иттампарп делалп. Поннатп су добро Андрпја Јакок 1Талтанш1| из Котора, даље Бонпна де Бонпнп из Дуброкника и Ђорђе Далмата (Далматинац); ТТрка дкојица су штампали многа латинска и италијанска дела у седмој и осмој десетини XV кека. Сем тога не треба заборанити, да је кећ г. 1483 шт миан прки глаголски мисал у Млецима а год. 1492 како изгледа нрни глаголски брекијар опет у Млецима. Снакако су при том послу морали учестнокати хркатски (глагољски) ноноки, било као издавачи или редактори, било као штампари или коректори. Према томе дакле није било ни најмање тешко кетнтом калуђеру црногорском, да тада у Млецима изучи вештину штампања. Па инак крло је тешко рећи, какве су се припреме за оно нодузеће спремиле у Млецима. Помишљајући на разне прилике и моменте држим да ће тешко бити, да су готова слока преиесена била из Млетака на Цетиње. У старим књигама на два места читамо, да је Макарије својеручно радио (рукоделисах). Тешко да се ту мислило само (нросто) иа слагање слова. Макарије се је више разумевао него обичан слагач, при штампању он је бар највише ноучавао друге калуђере, којих је приличан број требао, при штампању прве књиге. У Србуљи од год. 1493/94 изрично се у поговору сиомиње, како је ири штампању овога првог дела радило 8 људи пуну годину дана. Тешко да би у поговору (дакле при крају свршеног дела) стајала она напомсна, да није била истинита. Прва радња је као што нидимо нрло споро текла. У предговору се вели, да се са штамиањем ночело 1493 (тачиијега одређења нема, може се узети, да је отпочето у прва два месеца у години) а дело је било готово 4 јануара Т494. Ако се дакле мисли, да је Ма карије при тој радњи учествовао и то у оном смислу како се онде спомиње „рукоделисати" (гадпи Тасеге), ако се даље узме да је митронолит кир Вавила забележио време, то онда одатле закључујем, да је Макарије као искусан човек тек код куће на Цетињу изрезао из дрвета слока и вињете за дело. За доказ да се та радња заиста на Цетињу извела снедочи још један иојав, наиме тај, што у псалтиру од г. 1495, поред све идентичности слова са словима у првом делу, опажамо веће богастко и разноликост у словима, сем тога више нових слова, којих нема у Октоиху. Тешко је помислити да су ова слова накнадно донесена била из Млетака на Цетиње; у цетињ-

скоме манастиру седео је вештак у томе послу, много заслужни Макарије. Елеганцију Макаријевих слова сви једнодушно хвале. Да би његову заслугу истакли, доста је само наиоменути, да се иити књига штампана у Кракови год. 1491, нити књиге, које су већином доциије штамнане у Млецима, пе могу упоредити са Макаријевим књигама. Када је у иедесетим годииама II. Ј. ШаФарик хотевши подићи углед штудији старо-словенскога језика, хтео да улепша ћирилицу, то су ме пре свега пред очима лебдела дела Макаријева. Његок план, који је извео у Прагу код Готл. Хаса, не испуни се са свим. Јопт и данас можемо у штамиарском погледу млого што шта научити из лепо титампаиих цетињских књига. По иашем, до сада доста ненотпуном знању, штампана су на Цетињу три различна дела: Октоих у г. Т493/94, Псалтир, поред кога је хорологијум (часловац) у г. Т495 и еухологијум, за који не знамо када је штампан, јер до дапас се није нашао ниједан ексемплар, који би имао поговора. Од Октоиха сачувало се доста иримерака, али је нрло мало потпуно сачуваиих са иред- п ноговором, као што је таки ексемшгар у дворској библијотеци у Бечу. Још пемамо на жалост библијограФије ових старих штампаних књига. Ни старија ШаФарикова библијограФија, нити млађа, коју је ире десет г. саставио Рус бнблијоФил Каратајев, нису тачно све појединости означиле. 0 томе ћу иа другом месту иотање расирављати, а овде ћу само да напомеием, да би пас нотанко упоређење иојединих нримерака овога Октоиха докело до уверења, да се Октоих не брзо у идућим годинама ионово штампао, те би према томе имали два издања једног истог дела са истим словима. Дубље ироучавање мора ону моју претпоетавку на чисто извести. Друго дело постало је у истим приликама, као и прво Издавалац овога дела такођер је Ђурђе Црнојевић, а калуђер Макарије техничкп иослокођа нри штампању: Пе само да су слова у слогу једнака са словима у првом делу, пего и вињете иа и шаре у почетних слова једнаке су са онима у Октоиху. Како се овде у поговору Цетиње изреком сиомиње, као место гдејекњига штампана, то оида према идентичности слога можемо закл>учити, да је и Октоих штампап на Цетињу. У дворској библијотеци у Бечу има ова Србуља. Она је до душе потпуна, али није тако добро очувана као она прва.