Stražilovo

512

о Сими. Изгледа да ће то бити нека лака компилација а 1а Летопис. Да ли је багн пријеко потребна била, то је дабогме друго питаље. В. Ј. *) Никифор Дучик архимандрит. Ењижевпи радови — Књига 1—3. У Биограду 1891, 1892, 1893. 8° 256. 291. 356. Није рђава мисао, која је покренула ова ивдања заслужнога писца. Он сам прикупља своје разметнуте списе и издаје их поправљене овдје ондје. Дослије изађоше три свешчице. У првој су поглавито описи њеких манастира и њихових сгарина, затијем њеке Филолошке и више приказа; друга је више повјесничке садржине, трећа описује Црну Гору (али не у њену садашњем облику и обиму, и сама приложена карта не показује данашње границеЧ У овој свешчици наћи ће се много златно зрнце, које би се у каквом нерастуреном листу заметнуло, да га није сам писац наново изнио на видјело. Ну вријеме је, да се у таким рестроспективним издањима постара за добре индексе, особито за тражење. Још бих желио да се је назначило тачно откуда је што прештампано. В Ј.*)

'*] Преведосмо ове оцјене оглашеног научника Ватрослава Јагића из Архива за слов. Филологију XV св. (ВЉНо§гар1п8сћез бр. 62.) КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -Ј- Новаковић штампа историску расправу „ Срби и Турци у XV веку " као засебну књигу Чупићеве збдужбине. X У Новоме саду, у издавачкој књижарници и штампарији А. Пајевића, изишле су „ Усломене из народног локрета '1848. и 1849. године, које се нарочито тичу обране и пада Сентомаша, названог Србобрана", а „написао их је и на свет издао Новак С. Голубски, Сентомашанин, бивши народни капетан у бурној 1818. и 1849. години." = У Архиву за словенску филологију св XV у одељку „ВЉНо&гарћ]'.8сће8 м има на стр. 619—628 од М. Реигетара „ХЈе1)ег81сћ1з с1е8 рћНо1о§;18сћеп 1пћаНз <1ег зегћокгоа^асћеп репо<Н8сћеп РићНка1)10пеп, "\уе1сће 1т ^аи^е (1е8 Јаћгев 1892 ег8сћ1епеп 8Ш(1." 21 периодично издање поређано је овде у азбучном реду и наведени су главнији чланци и реценсије, уз њеке су додате и занимљиве наиомене. Навешћемо шта вели за њеке чланке у ланском „Стражилову". Живановић, Бранич срл. јез. бр. 1, 7, 16. 21, 23, 32. Већином добре напомене, само нешто сувише опширно. Одлучно се мора осудити неуљудан тон, у којем су изнесене у бр. 21 и 23 неколике иначе добре напомене Стојановићевој старослов. граматици; ну похвала новом издању Вукова Рјечника (у бр 32) није оправдана. — Максимовић Ј., Положај срлске књижевности лрема великим књижевностима у олште и лрема руској књ , бр. 8—14. Разлагање г. М. је врло духовито; али кад о српској књиж. говори, као да би могла икад задобити значај н. пр. руске или немачке, вара се л>уто, јер малом народу је суђена и мала књижевност. Али много боље, него што је сад, 8ацело би могло бити. Ну за то би требало да сриски књижевници дубл>е проучавају туђе књижевности, да публика књижевнике опггрије суди, али за то да их бол>е и потпомаже: једном речју, ако ћемо бити искрени, — што би српској књижевности пре свега требало, то је: више књижевнога образовања у књижевника и више опћега образовања у читалаца. — Остојић Т. Матица Срлска, бр. 38—40.

Приказује се садашње стање ове књижевне закладе, на то се додају врло паметни предлози, који би зацело могли дати њену раду живл>и, успешнији импулс. — Рувараи, И., Још једанлут о Лерену граду, бр. 17. Нов прилог из Руварчеве неисцрпне ризнице; завршетак не задовол>ава. — Врховаи, Р. у бр. 18—20 опет говори о Стојановићевој старослов. граматици; ту је девол>но показао, колико шкоде личне препирке стварном суђењу. (Још више би се могло то пребацити противној страни. — Ур«) -\- Давидовићев „Забавник" допуњује двадесетих година Вукова „Даница"; престанком њиховим појављује се тридесетих година овога века неколико таких годишњака, који се садржајем истина не могу мерити с онима, у којима има Вукових руку; али који су ипак у своју средину прикупл>али л>уде са свих крајева и трудили се ле да даду пгго више штива читаоцу. Један од таких био је и Тиролов забавник, који је од 1837 почео излазити и то под натписом У ран1а. Међу његовим сарадницима налази се и Антун Михановић од Петропоља, тадашњи ц. кр. консул у књажеству Србије у Београду, од кога изиде 1837 године једна далматинска народна песма и пет његових песама, и то: „Нашка — моја домовина" (Леиа наша домовино), „Сада и негда", Глас оли чут („Ил овако ил онако — домовина оли нашка ол илирска оли српска — нека тако и овако — јавл>а се језика глас), „Б о г" (следом „Сгб^ће"), „0 т ч е н а ш" (следом .,К1аттапп"). Године 1838 штампане су у Уранији Михановићеве ове песме: Виђење, Пожуда домовине и Одзив Јану Колару. И ова нам иесма показује, да Михановић беше крај осталих својих савременика носилац словенске идеје. Ми је исписујемо овом ириликом, јер смо уверени да је мало ком позната. Дуге ноћи проспавасмо Ој унуци старе славе, Мрке ноћи столетне Де уран'мо с Даницом Мучне санке просневасмо Де л>уб'мо се, спознајмо се, Све о нашим убедне Нек најволи браћу брат. Узбуд'мо се, помол'мо се Ој унуци једне славе, Да је славе, није сан; Окреп'мо се л>убавју, Оч'ма, срц'ма, гледајмо се, Побратими, пославини, Јесте слава, јесте дан. Бог је с нама — ак 1 смо ми! X У најновије се време опажа у лепој књижевности западних народа струја телеолатскога правца. Многи чувени књижевници, па међу њима и Хајзе, Бурже и Дегре већ имају приповедака тога жанра. Колико струја са запада има утецаја на нашу књижевност, види се баш овом приликом, када се готово у исти мах јавила два одлична наша приповедача: Хрват Шандор-Ксавер Ђалски и Србин Милорад П. Шапчанин са две красне приповетке тога жанра: Ђалски са својим у „^1епса" и Шапчанин својим „Сенима " у најновијој свесци матичина „Летописа". Оба су писца врло вешто обрадила интересантан материјал, који им је био нри руци, и покушали су, да са свим самосгално и оригинално реше питање, којим се бави телеопатија: шта је узрок појавама, о којима су писали и о којима се у новије време толико пише и расправља. =■= У лајицишком свенаучишту предаваће зимскога одсека из словенске Филологије Лескин: Упоредну граматику великоруског, белоруског и малоруског и њихове дијалекте; тумачење староруске (несторове) кронике; вежбања у читању литавских и летских текстова. Шолвин: старобугарска (зацело старословенска) вежбања; граматику модерног чешког језика.

САДРЖАЈ: Песништво: ^ Записи. Илка. Куц ... куц .. . куц! Мрки Вук. — Поука: Мозак у животиња. — Књижевност: Јоксим Новић Оточанин. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.