Stražilovo

511

основаност и важиост Вукових иачела. »ЈГазарицу« је народ гутао, а слепци су је разносили но саборима као свој умотвор. Отуда се најбоље види, како је Јоксим Новић иознавао наше народне песме. »Лазарица« се брзо распрода и дочека одмах те исте године друго издање. Јоксим је у »Лазарици« на основу пародних рапсода, у лепој и врло згодној целини, опевао иропаст »царевине« српске па Косову. Међу претплатницима могу се читати и имена »високоблагородног г. др.« Вука Караџића, Алексе

Радичевића и ђоке Поповића правника. Чудповатоје, да се Јоксим после таког успеха не јавља пуних пет година. Год. 1853 поче излазити у »Седмици« »Ратовање на Црну Гору« а године 1855 изда »Бој код Севастоноља« или »Московију«. Словенима, а нарочито Србима, неје годио кримски рат. У тој се књизи јасно види, какав је Јоксим Словенин; жестоко напада и осуђује те »лекаре«, који својим »медицинама« одржавају млитава старца, који је одавно требао отићи где му је место.

(Свршиће се)

Јопап НиколиК

~>т<-

шшшџшшшџ

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Српска краљевска академија. Глас XXXIX. Свети Сава, српска црква и српска краљевина у XIII вијеку, од архимапдрита 11. Дучића академика, на свечаном скупу 22 Фебруара 1.893 год. Београд, штампаио у краљ. српској државној штампарији 1893 на 8-ни стр. 21. — Цена пола динара. — Може писац имати своје назоре о ком догађају, може друкчије гледати на узрогсе и последице његове, али мора пре свега да пази, да се то љегово причање са свима реФлексијама слаже с изворима, које треба наводити потпуно верно. Ово се тражи од свакога књижевнога радника па и од ове бсседе, која шта више носи назив академиске беседе. Али тога у њој на жалост не налазимо, она на ме чини утисак хитње, а не дужега, темељнијега академискога рада. ГГисац је уочио у XIII веку две епохалне чињенице у нашој историји, којима постави камен темељац св. Сава, и то: автокеФалност српске цркве и проглас сриске краљевине, те о њима хтеде беседити, управо коју рећи, ирепричати оно, што су нам записали у давнини два Савина бијограФа, Доментијан и Теодосије. Писац нам цитује само Доментијана, по издању Даничићеву од 1865 године, па често и оиде, где нам прича оно, што пише у Теодосија (н. пр. стр. 5, 10 и т. д.). Чисто би се могло посумњати, да је писациједно од тих издања имао при раду; њему као да је служио за извор само Иве Павловића „ Домаћи извори ". То као да потврђује и оно, што наводи по Доментијану, да је Сава по молби своје браће, СтеФана и Вукана, пренео свете моћи оца свога. — Неколико је цитата навео у слободну преводу, додајући и исправљајући, ма да је све навео под знаком навода као Доментијаново (види н. ир. стр. 9). У свом причању задржао је и оно, што је у бијограФа Савиних легендарно, а то на крају XIX века не би требало да је унесено као историски Факт у академиски рад (стр. 11). — Писац узима 1236 годину као годину смрти Савине, 1195 као годииу сабора на Рапгкој. По њем је св. Сава 10 епископија основао. Утврдо држи, да је из Солуна понео „крмчију на српско-словенском језику, која је његовом иницијативом преведеиа с грчког језика, а може бити и аохијерејски служабник (киротонија), који се до сада није нашао" (стр. 11). — У „Јавору" бр. 11 и 12

изишла је оцена ове беседе од М. М. В(укићевића); о њој би се могла и која рећи, када би бил^ вредно. Т>. ђорђе С. ђорђевић. Сима Милупгииовић Сарајлија ( 1791—1847) прилог новој историји срлске књижевности, написао — Београд 1893. — У мало обрађена пол>а српско-хрватске књижевности иде прије свега повјесница књижевна. Не говорим о оскудици у добрим компендијама, коју сви осећају, то се још може поднијети, али што би нам пријеко било потребно, то су добре монограФије о појединим знаменитим представницима старије и новије књижевности. При том се морају узети у обзир два гледишта или у исти мах једно поред другога или прво једно а потом друго. Ко предузме да пјесника или уопће књижевника оцијени са сваке стране, мораће прво нацртати себи и читаоцу слику његова спољашњега живљења и укупну радњу са добрим и непогодним ириликама, у којима се развија, уз то ће тачно иазначити сва дјела му и све библијографске помоћнице. Свакојако се мора у сваком случају прво све то пречистити. Тек тада, када су истраживања ма и у полак довела до успјеха, долазе на ред друга питања: не само шта је писао него и како је писао, садржина идеја, које просијавају дјела, степен изворности им или зависности од туђих узора, њихова свеза са духом времена и утјецај на сувременике и потоње нараштаје на све то желели бисмо одговор у таком истраживању. Господин Ђорђевић се у овој монограФији ограничио на прву половину задатка, а при запуштености књижевно-повјесиичких студија то је и прво, и израдио ју је савјесно за узор. Нијесам у сгању контроловати, је ли нисац можда ово или оно превидио; то мора утврдити опширна оцјена. Али у цјелини ми се овај посао свиди веома. Сад се може рећи, књижевност има о животу и дјелима Симе МилутиноВића добру монограФију. Али други дио задатка сада тек треба да дође на ред; да ли ће га израдити исти писац или други ко, за науку је све једно. Истина проФ. Вуловић је у II књ. „Годишњице" (Биоград 1878) започео њешто у овом другом дијелу, али српска књижевност још нема дјела, које би унутрашња питања обрадило тако темел^ито, као што је ова монограФија спољашња. — Бапг сад видим из 173 књ. Летописа Матице Српске, да је и др. Ст. Павловић почео студију