Stražilovo

621

Једини је слепи мипт, са којим се ни једна животиња сравнити не може у том погледу, јер шкодљиви зарезници нису само птицама храна, него и слепи миш једино се том храном храни. Итица хоће и семење и од разних плодова у извесно време да окуси, али слепи миш се искључиво шкодљивим зарезницима храни и то ноћу, кад готово сваки други створ божји у миру отночива. Онда у лету завирне у сваки угао у дворишту, у врту, око камара шеничних и друге наше хране; око шума, пашњака и над површином река, језера и разних баруштина Час је ниско на површини земље, час је у највећој висини и тешко зарезнику и другој сићушној животињици ! Не може се од њега сакрити нити утећи, него свакојако мора, без икакве милости, у несити стомак слепога миша. Нриродњаци су посматрањем нашли, да слепи мишеви разпе врсте, имају природом одређена места у ваздуху, по којима лове, и као да се не хране сви једном истом храном, т. ј. једном врстом ситних животињица. Водени слепи мига само ниско над површином воде лови, и ограничен је на водене зарезнике. Дугоуви слепи миш лети непрестано по стазама шуме и алеја у висину до петнаест метара. Нисавац слени миш облеће окрајке од шума у висину до дванаест метара и као да се храни самим зарезницима, који упропашћују шуму и вотњаке. Мишоуви слепи миш крстари но нижим вотњацима највише, подиже се пет до осам метара у висипу, и као да је у храни ограничен само на иегтријатеље вотњака. ГГатуљац слепи миш иепрестано куће и зграде у висину до двадесет метара облеће, и као да му је главиа храна мољци, пауци и њима равни нотњаци. Као год дакле што ове разне врсте слепих мишева ие лете у једнакој висиии, тако исто можемо лако веровати, да се и не хране једном храном, једиим родом зарезника, јер и сами зарезници и остале нама штетне животињице ие лете све врсте у једној висини; нека врста ниско, а нека високо, али су сва и свуда једина храна свима врстама слепих мишева. Морамо још нешто навести, да не помисли читалац, да смо овде само добра својства слепога миша изређали, а рђава прећутали. Али морамо још напред напоменути, да ово, што ћемо сад ттавести, нека га тте застраши, те да због тога још већма омрзне на ову врло корисну животињицу и да се у њему још већма сујеверица и предрасуда спрам слепога миша укорени. Истина је, да у тропским пределима нека врста слепих мишева живи о самом воћу, као што је: макије и крилато псето, јер ови, кад се увуку у вот-

њаке и винограде, велику штету учине. Осим тога, што нам се чини још страшније, у тропским пределима јужне Америке има једиа врста, која у животиња и људи у спавању вруће крви потражи, крв сиса, па кад кад и човека у сну нападне. Али ово није ни тамо никаква страхота, а камо ли код нас, где ових и нема. Истина, има и код нас две врсте слепих мишева, а то је велики и мали потковичар, који би кад кад лизнуо вруће крви, кад би га која животињица понудила, али то су све ништавила и од ове две врсте, јер и њихова је главна храна само ситна шкодљива животињица. То није ништа наспрам оних толиких разних врста, које се све лисгом хране једино хватањем ситних зарезника. Погледајмо у балегу слепих мишева, па ћемо видети у њему само несварЛ )Иве делове од зарезника, а то је већ јасан доказ, чиме се слепи мишеви хране. Његов уједац издаје га, да је грабљивац, јер је наоружан са тридесет и два до тридесет и шест шиљастих, врло оштрих зубића у два реда, и о тој оштрини његових зубића многи се осведочио, ко га је хватао и голом руком мучио! Познато је, да где која буба, као што је носорог, јелен, бумбар и т. д. који имају врло тврде поклоице над крилима, његовим оштрим зубићима не могу да одоле, него све пуцају под притиском његових вилица. Природњаци тврде, да иема оштар вид ни ноћу, а дању тек назире, али тим му је оштрије ухо и осведочено је, да кад који зарезник ма најтише ио ваздуху лети, ухо слепог миша већ је чуло тај тихи лет, Осим тога у носу има најопггрије осећање. Код неке врсте нревучен је нос дебелом кожицом и кад би се та кожица само мало оштетила, морао би сиромах угииути. Оштро осећање у пипању имаукожици, којом су му прсти разапети и сачињавају му крила. ГЈолет му је оштар; истипа не баш као у ласте или у које друге птице, која лебди у ваздуху па тек кад кад крилима махне. Слепи миш у лету пепрестано маше крилима, као год птиче полетарче, али лет му је сигуран. Осим тога слепи миш није у стању са земље полетети као птица; он се сиромах мора пре тога успужати на који виши предмет, па тек оида отпусти се и у ваздух полети. Иначе може се рећи, да брзо и вешто лети. Дању стаиују слепи мишеви иа разним месгима сакривени, и то више пута у велику друштву заједно, али женке од мужака готово код свију врста већином су одељене. Као што већ папомеиусмо, дању у миру отпочивају, захваћетти стражњим ттоктима о какав предмет и висе подигиуте главе, више пута у гомили један поред другог. У овако тесну сношају истина трпе један другог, али баш не из