Stražilovo

203

ЈОШ НЕКА 0 СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ ПОВОДОМ РАСПРАВЕ ДРА СТЕВАНА ПАВЛОВИЋА.*)

Ст. Павловић писао је о Сими Милутиновићу у подлиску »Нашега Доба« (крајем 1891 и иочетком 1892); о тој радњи његовој дао сам свој суд у своме делу истога предмета. У другом руху угледала је света по ново у Ј1етопису Матице Српске, која ју је и наградила но реферату једнога свога члана 0 овом послу до данас није било опширгшјега говора; све се своди па кратке приказе. Прибравши неколико нових података, који јаче осветљују рад и живот песников а у неколико исправљају и допуњују мој рад о Сими, хоћу да их овим путем предам јавности, а у исто време и да проговорим коју више о Павловићеву раду. Радњу своју Павловић је поделио на троје, те ћу и ја ради лакшега прегледа таку поделу усвојити. I У првом делу говори о животу Симину (стр. 7—-30). Прве дане живота његова узео је из моје расправе невешто, што показује и напомена, нарочито она са звездицом, у којој ћете наћи »у Чит/са улици уз кућу под бр. 27.« место у Читма улици, у кући (мисли се) под бр. 27. —• Не стоји, да је Сими било две године, када је бежао из Сарајева, већ тек друга година; нити да је он но ново узнемирен био у Швракину Селу од Турака. Управо из Сарајева отерала их је куга, а из Швракина Села Турци. — Павловић је даље, ма да се служио и мојом радњом, задржао,- да се Сима учио у Земуну, у Карловцима. а за тим у Сегедину. Ја сам јасно изнео, да овако не може бити. На раду овом види се нека хитрост и брзина, јер другаче не бих могао објаснити она понављања (на стр. 8, 9, 14) као и противности, па и бесмислице. (Пореди стр. 10 његове радње. »Године 1813., кад Карађорђе остави Србију и ова поново потпадне под Турке, и он мораде прећи у Аустрију. Ту се нађе међу добровољцима Зеке капетана на Дрини« *) Сима Милутиновић, Сарајлија. Живот, књижевна радња и слика му, написао др. Стеван Павловић. Прештампано из Летописа „Матице Српске" св. 173, 174, 175 и 176 год. 1893. Нови Сад, штампарија српске књижаре браће М. Поновића 1893. На 8-ни. 142 са ФотограФијом Симином. Цена је књизи?

итд. с мојим причањем на стр. 19. Овде је интересно поменути, да Павловић меће знак извода иза речи, које нису цитат из Милутиновића »Историје Српске«, а на коју се нозива, јер и у мојој радњи има те напомене) Тако на стр. 10 вели, да је постао Сима писарем 1809 септембра, а на стр. 14 да се упознао с Фатимом идуЈш по турским кућама као млад иисар сенатски од шеснаест година, т. ј. 1807! На стр. 11 прича нам се, како је Сима прешао у Земун и даље његово путовање до Сарајева, онако исто, као пгго је и у мојој радњи стр. 20; али одмах за тим додаје, не спазивпш коптрадикцију: »Где и како је Сима од 1813 до почетка 1814 г. боравио и како се трошком номагао, не зна се«. Из Симина причања не може се извести ни о учешћу његову у завери од године 1814 у јесен, ни о његову бегству од Фанариоте (»кад Турци уђу у Босну, Сими изиђе за руком те побегне од Турака«), ни о његову нисарству код владике после устанка. Све ово изнесох тачно у својој радњи, те се чудом чудим, да је могао Павловић тако лак бити при компилацији! За »Тројесестарство« вели на стр. 14 да га је Сима оцртао 1816, а дао облик 1837, а по том наводи натпис дела, који нам казује, да је 1816 »сочииио посрочки«, а 1837 »поисправио«. И у причању о боравку Симину у Видину има грешака. Учитељем је био преко'зиме 1816 године, а без сумње и до лета 1817, а не само до 1816 године. Из Видина се пак вратио 1818 и био писарем у Јефрема, а не Јована, брата кнеза Милоша. Пут Симин из Липиске па дохват је испричан. По Павловићу Сима је отишао у Трст и ту чекао брод за Дубровник, преко кога ваља да је мислио у Србију (!), јер вели: »па чекајући ту (у Трсту) на брод за Дубровник, наједанпут се предомисли, • да нође на Цетиње« и т. д. (стр. 18). Не стоји, да је Сима стигао па Цетиње