Stražilovo

220

постао лскар како за себе тако и за друге људе, пак јошт и за само скотове. Овде се бар то излишпо види, што Санитет принуждава и намеће Попечителству споме и своју о томе мисао, како о водолечишту тако и о Предлагатељу његовоме, је овај сиреч само читаљем књига у. водолеченију упражњавао. — Али овај види у томе израженију и ово, да се баш тај Санитет наш читањем такови књига или ни мало није уоражњавао или то — мање опитима се о самом водолеченију и собом уверио, јер би заиста о томе друкчије и мислио и одзивао се. Тко дакле разумије и суди систему водолечепија онако како наш Санитет, самопроизволно, то ће наравно и својему Попечителству наметнути своју и мисао и вољу, да се прем и о чрезвичајно-важном предмету, који се здравља и живота своји сочеловека пак и соотечественика тиче, те и к највишој својега отечества власти онако изрази: На кратко је дакле следујуће, да је водолечиште подићи бесполесно и ненужно, и ако добар шпитаљ имали будемо, свакодобно заведеније излишно је." Но што међу тим није пало на ум Санитету истоме, како свезнајућем, за којег се показује и намеће барем и ово, да су Пољаци долазили у својему против брата својега Гуса бесполезпом како и без ипократиста бити и лечити млого брже и успешније и јефтиније а самом чисгом и хладном водом и простога Присницом начином, како што су чреза све оно време рата Пољаци све евоје рањенике лечили. Него рикавац и букавац остаје и за три пак и после три хиљаде година, какавно је и од искона ностануо. Предлагатељ дакле заведенија водолечишта у Србији наместо досадагање о томе прозбе покорпејше подноси другу и овакову високославному Правителству отечества својега, једа ли њему силом и содржанијем, и по којем параграфу опшче-земљскога Устава, таково заведеније може се и мора се недопустити, то и осим трошка и брижења о томе правителственога, како би год оно другачије зпао и могао ? ... ? На ово свеусрдно и молебно питање очекује височајшег решенија свагда покорнејши слуга и поданик У Веограду 21. Октовр. 1839. год. Симеон МилутиновиЛ с. р. чиновинк срлски. 1 ) Оштром овом писму следова акт министарства просвете од 27 октобра (БН. 1648) »Г. Чубри Чоиковићу ил' Сими Милутиповићу« ;

! ) Акт овај, као и остале оваке ствари у овом послу, саоиштавам данашњим правописом.

актом се траже нека објашњења као и цео нлан тога иодузећа. Истога дана Сима овако одговори: Високославно Поаечителство Правосудија и Просвешченцја! На предупрелно искање Б. Н. 1648 неки објасненија о водолечишту, мени од Писокославног Попечителства учињени, чест имам одговорити слеДУЈуће: Да ја обрасца никакова, кроме водолеченија Присничева, сочињавати напред, како ни трошак ни приходе, пак ни опшчи тога свега заведенија процен и преглед определити и представити ие могу; јербо то све зависи од самога дела, успеха вештине усрдија и различни случаја и опстојателства други, која у будушче нитко не може прозрети, а то ли предизложити по свему њиову могућном догађању. Него само уверити могу о томе и опет и напред и воопшче, да је водолечиште у сваком призренију свуд и свагда најопшче и полезније, а особито што је основано на оваковим гататутима, које ја и овде придајем, а који сваки монепол и педантизм по све и на свагда искључавају, премда исто Попечителство Просвешченија и најприје на моје предложење ползу водолеченија није отрицао, како гато и у овом к мени отногаенију и не сумња полезности водолечигата, које само нага Санитет, и то тек данашњи за излишно и неосновано држати и нарећи може. И тако препокорно молим Високославно Попечителство Иросвегаченија, да би оно моје објасненије, које је сврху Санитета нашега о водолечишту поњатија и пресузкденија сочињено, и за одговор опредељено. благоволело височајшој власти нашега отечества Србије, т. ј. високосјајном Намесничеству Књажеског Достојинства доложити, пак гато Бог да. С истидим високопочитанијем очекујући благонаклоног на моје прогаеније призренија јесам и остајем свагда покорнејши слуга у Београду 27. Октов. 1839. Симеон МилутиновиЛ С. срлски чиновник. Као што се из акта види, у прилогу је послао пројекат статута о оснивању водолечишта. Статут нма десет чланака. По њем завод овај диже се на акције; њихов је број ограничен —• само је хиљада; свака стаје пет ћесарских талира, а једно лице не може више узети од педесет акција. Чим се запише сто акција, иочеће се зидање по плану директорову, који ће се доцније објавити грађанству и акциопарима. Натропат овога завода саставља Петар митро-