Stražilovo

317

ЈОШ НЕКА 0 СИМИ МИЛУТИНОВИЂУ НОВОДОМ РАСПРАВЕ ДРА СТЕВАНА ПАВЛОВИТ.А. (Свршетак)

У песме, које су по смрти Симиној штампане, убројао сам и песму, коју је писао 30 децембра 1834 Јустину Михајловићу; 10 ) али сам погрешио, јер је она и раније штампана била, и то за живота песникова у оној години Уралије, у којој је Анта Михановић штампао неколико својих несама, па међу њима и »Лепа наша домовино«. Уранија, дакле, за 1837 годину доноси ту песму под натписом: „У Вуковарб" ; у њој нам песпик казуј •, колико га дира што му пребацују, да га не разумеју, а исказује и радост, што му писа Јустин: да није истина, да му се »слог књиге не да разумети«. И ова песма има нешто одступања од оне објављене у Јавору за 1876 год. Тако стих »Планете света идеална! . . .?« не стоји иза стиха »Исполини л' нравственога људства«, ве!« напред иза стиха »Нег' с Авале скочит' моћ' у луну«. Даље измена има у овим стиховима: Да нијесу моје мисли мртве (у Јавору : И мисли ми да иијесу мртве), Сад што с' види, сад што исиоведам. (уЈавору: Сад што с' види, сад се осведоча), Ил' се њоме и завист наткрити (у Јавору: Ил' се уж њу и завист јавнути). Поједине речи су измењене у стиховима: Колик' драго да би се уиео (у Јавору: њирио), Што 'но јављаш, да истина није (у Јавору: иоведаш), Соларића овечена Срба (у Јавору: обесмртна). Место : Чапе, Српствовати, Иијемци... чате, да то сама љепос неће моћи, соседи, особито л\ читовно, т/рва жеља моја, аманат, многа, читамо у Јавору : Чана, Србовати, чаге... Нијемци, то да и т. д., суседи, особито, читавно, моја ирва жеља, аманет, млога. — Уз објашњење речи накарада — музика нема »црногорска реч«, нити поред »вајатеља« вајац. Сем тога изостављено је: где је писана, а и потниса нема, јер у натпису стоји: Сггкви Симе Милутиновића, пошто их има пет. Иза песме »У Вуковар« долазе још ове несме: Празна кесч, Надгробно Качићу, Желн и Истидару. Ове иропустих уврстити у свој библијографијски преглед Прва је, као што се 13 ) Стр. 207 моје радње.

већ по натпису може судити, »шаљива попевка«, којом хоће да одлакне себи по који тежак час, кад остане без новаца. Кад се ово деси, иесник заборави и своје име, не срета га ни нада ни љубав, не може ни да спава, ни у цркви богу да се моли. Моли виле »од свије нланина«, да му даду помоћп, »да угиие из кесе м' празнина«. Песма је подељена у дванаест строфа; свака строфа има по четири стиха. У овој несми има и слика; сликује се први и трећи, други и четврти стих у строфи. Падгрооно Качићу мала је песма од девет стихова, с тога је ради карактеристике исписујем: И не пантим, ал' верујем, У прамајци и прађеду Да сам био и живио; Ал' без себе и без словца. . . Пак ме Качић изазвао, Измолио и узник'о, Ал' не Јелин, не Латинин. Рај га лавром овенчио! — ? К'о Србина те морална —. Жеља је извађена из иисма без сумње IIсидора Стојановића; има 26 стихова, а сваки само но иет слогова. И она није ништа друго но одјек његове немаштине. Тумачи у њој употребљене две речи и то: савардак (колиба ускочка, како рибарска ошиљата к небу, тек не од тршљаке, пего од младијех и дугијех буквића или церића или борића у врху врсима састављена, а у дну на округ размакиута, колико шире, то боље) и удоб (све што је како ваља, и што вал.а, и када ваља). Псгидару је несма од дванаест десетераца, а намењена побри. Од свих критичара, који су о мојој књизи изрекли суд, једини је Ст. Станојевић, и то у »Стражилову« бр. 15 од нрошле године, учипио овакву замерку : »он је прегао да поброји све књижевне радове Симине; наравно да ће се ту наћи недостатака и погрешака (тако н. нр. радови Симини: Разплачв, Обогодг Сербмпа и црногорска ирипов$дка, нису штампани у »Срп. нар. листу« и »Срп. Новини« као игго вели иисац [стр. 181] него у »Магазину за