Stražilovo

316

рамо данас питати: је ли збиља оиако било?! Цареви, по њихову високом положају, бијаху тобоже иеки меценати, али су подједно и највише осјећали потребу да их писац овјековјечи, а то наравио у противну размјеру са реалношћу њихових владарских врлина Изузмемо ли мало којега пјесника или књижевника, као Јувенала или Тацита, два карактера без порока, наћи ћемо, да су се више или мање сви улагивали и у своја дјела царску славу уплетали, без које — особито епу — није било почетка. 3 ') Наш је Плиније П1»ем честит човјек био, а да га човјек може окривити такове слабоће карактера; али је и он син својега времена, те у панегирику на Трајана оно његово узпошење царевих врлииа свакако прекорачује границе и самог здравог разума; али ваља и то примијетити, да је Трајан скоро све оне похвале заслуживао и да се њиме није писац никад окористио. На други је иачин поступао Сенека, филозоф, стојичар, „најноштенији човјек у Риму": да добије допуст да се врати из прогонства, написа дјелце пуно најподлијих ласккња цару Клавдију и љубимцу му Полибију; тек цар умро, а Сенека ће одмах нову књижицу, у којој се иодругује покојпику и приповиједа, како се обрнио у тикву. 38 ) У почетку, још за Августа, одношаји међу пјесником и њиховим добротвором иијесу тако тијесни били; пјесник је још неку неодвисност уживао, те није пикаква срамота ни била тражити помоћ од богатијегн, кад се онако мирније радило. 39 ) Али за вријеме Плинија и Марцијала стара великодушна аристокрација -била је скоро сва изгинула, а на њезино мјесто ступила нова, сабрата тамо амо по Италији и по ировинцијама. Ова потоња слабо се интересовала за књижевност, а оно мало или из моде или да се поводи за сгарим фамилијама, никад пак из права осјећаја. Тако су и на муци сграшној били наши пјесници. Стације се није задовољавао оним, чим га је Домицијан даривао; морао се брииути да нађе друге аатроне, који ће га хранити. Тих је много у његовим пјесмама, као Арунције Стела, Мелиор, Криспин и Луканова жена Пола Аргентарија; али никад колико у Марцијала, који је или од њега сиромашњи био, или је лакгае распргаавао иовац. „Нема Вергила, јер нема вигае Мецепата!" пјевао је 40 ) наш невољник; но видимо да је добротвора имао силу, али није постао други Вергил. Из његових епиграма знамо како је умио мазати око пјесника Силија Италика, око Нерве (кашњег цара), око познатог проказаоца Регула и око Лукана и његове жене; даље поменут је пјесник Авит, који је у својој књижници имао и

Марцијалово попрсје; млађи Плиније; пјесник Арунције Стела; Лициније Сура, иајбољи пријатељ Трајанов, и т. д. а ) Али норед свега тлачења, поред све певоље, идеја да ће оставити за собом славно име тјешила је свакога писца, толико богата колико сиромаха. Ако је Плиније говорио, да је свако славан већ за живота, само ако је пјесник, и да ничијим дјелима не смије од пггете бити, нгго је ауктор јога жив, Марцијал му је на то оДвраћао, да то није истипа и да често и сам непео касно стече заслужену бесмртиост; 42 ) него из свега његова рада једнако провирује задовољсгво, што му је име свуда нознато у свијету. Име! Слава! јефтине ријечи, које нијесу храниле пјесника, иити су му номагале, да се нод старе даие новуче куд на село, у малу кућицу, гдје би сам и кухао и обављао домаће потребе, док би се други мучили у граду и иосијеђели од домаћих вослова. Једнога дана (бити ће то мргаав дан за Марцијала био) искалио је сву своју љутину на иезахвално другатво: „ Ко умије да нигае, а не ће, е, то је бага човјек!" а други пут, може бити у једнаким приликама, уреза у воштану таблицу ону познату изреку: „Ала су ми родитељи бага луди били, гато су ме иапутили иа књижевиост!" 43 ) 1 ) Ие ог. I, 17. 2 ) Ве сИут. II, 4. — »ј ТЈвеку : 8к^ен^ексћ. Еигораз. I, 202. — 4 ) ЕроЈ. I, 2, 69. — ") БЉ. II, Ер. I. — в ) На11и81. Јојј . 89. — 7 ) Ног. Ер. II, 3, 333; I, 20, 17. — ») Ер1а1. I, 24. — °) Р1. Ер. III, 7. Маг*1а1. VII, 63. 10 ) Јиуоп. VII, 78. — ") Види за то: Наеппу, 8ећпЛз4е11ег ип4 ВисћћаисНег јт аНеп Кот. 12 ) Бигпу-Негвђег^, III, 589. —- ,3 ) Маг11а1 V, 16. Јиуеп. VII, 81. Маг(па1. III, 4. Јтг. VII, 54-67. — ,5 ) Агв атапај, III, 403. — 16 ) Јшг. VII, 94—97. — ") Тао. А§Г1С. II. — 18 ) Јиу. VII. 1 — 52. — 19 ) Тао. Вја1. 12, 9. — 21) ) Магк. Ер. VI, 8. — 2 ') М V. 57. - ™ј) Јиу. VII, 175. — 2В ) 8а1уг1Соп ХЕ\'1. — и ) Маг1. X. 76. — 2о ) М, III, 38. — 26 ) 1а. IV, 2. - 27 ) Ре1гоп. БХХХШ. 28 ) Магк. III, 4. — 29 ) 1Л. II. 2, V. 19. — 30 ) 1(1. II, 38; XIII, 42, 119 VI, 43; VII, 36; XII, 57. — 81 ) М. II, 91. - оа ) М. IX, 18, Ациа Магсја. - 3 '») М. I, 108, 118; III, 7; II, 19; III, 00; II, 30; III, 41; I, 59. — 84 ) Р1. Ер III, 21. — ву ј Јиуеп VII, 87. _ зв) 84а1;. 8у1у. IV, 5; III, 5, 12. — 37 ) А Јоуе р1 '111С1рјит. 81а1 8у1у. I Ргае^. Сиоменимо само како се Лукмн улагује Нерону (Рћагз. I. 33); Силије Италик флавиској породици (Ришса III, 594—629); Валерије Флако Домицијану; овоме цару опет Стације (Тћећа18 I, 17); њему и Квинтилијан (Јп§1;. ог. рг. 3—5, X 1—91); Велеј Патеркул итд 88 ) Аросо1ооуп1о815. Теи4е1. II, 694 — 30 ) Ног. Ер. I, 17. «) Магк. Ер. VIII. 56. — 4| ) М. ЉИ. IV, 14. VI, 64. VIII, 66 V, 28, 4. 1, 12, 82,111. 11,74, 93. VI, 38. I, 36, IX, 51. X, 96. X, 19. I, 7. VII, 11. VI, 21. VIII, 78. IX, 74. VI, 64. VII, 47. Види за то ЕНеаШпаег, III, 443, и потање у Сг. 8р1е#1, 2иг Сћагак1ег1з1лк (1е» М. V. МагУаНб. На11е, 1892. - 42 ) Р1. Ер. I, 16. Магк. V, 13. I, 25. III, 95. - 43 ) МаН. I, 55. VI, IV. IX, 73. Ак тПп ННеги1аз з4иШ аосиеге рагопкез. Јосип Верса