Stražilovo

326

стражара нема никакве друге користи, већ само узнемирују путнике и плене сиротињу. (Чује се шум) Шта је то опет сад? Ах, та .то су они, проклетници! Ти иду назорце. Григорије. Домаћице! Има ли ту још која друга соба? Крчмарица. Нема, драги. И ја бих се сама волела сакрити. То им је све, што уводе и шпијонирају; долазе, ишту вина и хлеба и свачега. Не би ли Вог дао да поцркају! Пси! (Стражари долазе) Први сгражар. Помози Бог, крчмарице! Крчмарица. Бог помогао, драги гости, добро дошли! Други стражар (првоме). Ха! Овде је, чини ми се, весело; биће и нама добро. (Калуђерима) А ко сте ви,. људи ? Варлам. Слуге божје и смирени калуђери, идемо ио селима и купимо хришћанску милостињу за манастир. Први стражар (Григорију). А ко си ти? Мисајило. Наш друг . .. Григорије. Ја сам сељак из оближњег места; довео сам ове оце до границе, па ћу се сад вратити ватраг. Мисајило. Тако си ти зар нешто друго измислио?! Григорије (тихо). ћути! Први стражар. Крчмарице, донеси још вина; пићемо заједно са оцима и мало ћемо се поразговорити. Други стражар (тихо). Овај младић је го као црквени миш, од њега немамо шта узети ; али оци... Први стражар. ћути! Сад ћемо ми њих укебати . . . Па како иде посао, часни оци ? Варлам. Рђаво, сиико, рђаво! Сад су Христијани постали тврдице; сами чезну за новцем и чувају га тврдо; мало дају Богу. Велики је грех наишао на род људски. Сви кајишаре и чивутаре; само мисле о земном богатству, а не о спасенију душе своје. Идеш и идеш, молиш и молиш, па кад год за три дана не добијеш ни три полушке. Такав је грех! Прође једна недеља, прође и друга, загледаш у торбицу, а у њој тако мало, да те је читаво сгид показати се у манасгиру; али, шта да се ради? Од јада мораш и то да попијеш . .. то је прави јад.. . Ох, зло је то! Знајте, да су наступила последња времена .. . Крчмарица (плаче). Ах, Боже, смилуј се на нас и помози нам! (Док је Варлам говорио, гледао је лрви стражар на Мисајила врло радознало.)

Први стражар. Алекса, имаш ли код себе царски указ? Други стражар. Имам. Први стражар. Дај га овамо. Мисајило. За што ти на мене тако оштро погледаш ? Први стражар. Ето за што: из Москве је утекао неки јеретик, Гришка Отрепјев. Јеси л' чуо што о томе? Мисајило. Нисам чуо. Први стражар. Ниси чуо? Хм! Али је цар наредио, да се тај јеретик ухвати и обеси. Знаш ти то? Мисајило. Не знам. Први стрчжар (Варламу). Знаш ли ти читати? Варлшм. Знао сам као дете, ал' сам сад већ заборавио. Први стражар (Мисајилу). А ти ? Мисајило. Није ме Господ умудрио. Први сгражар Ево ти царски указ, узми га! Мисајило. А шта ће ми? Први стражар. Мени се чини, да тај јеретик, што је утекао, тај лопов и протува — да си ти тај. Мисајило Ја? ! Боже сачувај! Шта је теби?! Први стражар. Чекај! Држите врата! Сад ћемо ми одмах учинити истрагу. Крчмарица (за себе). Ах, проклети мучитељи, не даду ни овом старцу мира! Први стражар. Ко зна овде читати ? Григорије (ступа напред). Ја знам. Први стражар. Ево на! А од кога си ти научио? Григорије. Од нашег знонара. Први стражар (даје му указ). Читај на глас! Григорије (чита): „ Недостојни монах манастира Чудова, Григорије, из племена Отрепјевског, пао је у јерес и дрзнуо се, научен ђаволом, бунити братију свакојаким саблазнима и безбожношћу. Истрагама се дознало, да је безбожник и расколник Гришка побегао према литавској граници..." Први сгражар (Мисајилу). Зар ниси ти тај?! Григорије (чита): „И цар је наредио да се тај ухвати..." Први стражар. „И обеси!" Григорије. Овл,е то ие каже: да се обеси. Први стражар. Просто! Не пише се све, што се мисли. Читај: „да се ухвати и обеси." Григорије. „И обеси. Има томе јеретику (гледа на Варлама) педесет година, средњег је раста, чело му је ћелаво, брада седа, трбух дебео." (Сви гледају у Варлама.) Први стражар. Децо! Ево Гришке! Држ'те га, вежите га! Ко би то мислио?! Варлам (тргне панир из руке Григоријеве). На-