Student

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ А. С. ПУШКИНА

Усииц, о- pctuaHu! Устај. о Грчка, устани! Залуд не напрежеш силе, Залуд не потреса борба Олимп. и Пинд. и Термопиле. Под сенком старих им вртова 'Древна /е слобода изникла, Свети мрамори Атине, Тробови Тезеја и Перикла. Земљо хероја и богова, Растргни ропске вериге. Уз песму пламених стихова Тертеја/ Бајрона и Риге .* А. С. Пушкин (Превео M'. ТЛ

ИЗ ПРЕДАВАЊА ВЕЛ. ГЛИГОРИЋА О ПУШКИНУ

Пушкин }е био песник далековид. са пророчанским речима за судбину свога народа. Његове речи су биле пламене, пуне вере и поуздања v светлу и историску мисију његовог народа. Када шаље стихове изгнаницима v Сибиру. он им поручуie да ће се подићи њихов пали мач и њихово започето дело бити довр. шено победом и славом народа. Ча. адајеву заносно поручује да ће величина Русије изоасти на развалинама царског самодржавља. Пораз декабриста и његово лично прогонство које ie уследило томе поразу не смирује његов револтни дух. Он се не слама V очајање и резивнацију. Демонизам романтизма не опседа њигову личност кобом трагике и света. У њему ie песник ко.ји има жећ. страст живота, који дубоком осећајношћу и и'де.јношћу прожима сваки доживљај стварности, сваки сусрет са човеком и природом и који потпуно јасно осића да једна неуспела завеоа декабрирта. изолиоана од наоода. неће зауставити неумитни историје. кобан по царско самодржавље. Свим својим порама, свим сво.јим осећањима и мишљу он ie песник и то песник који ie органски везан са најдубљим животом свога народа.

Оно на чему сто.ји Пушкинова поезија, оно чиме је она надахнута и поожета то ie велика. топла, племнита љубав према човеку. Пушкиново човекољубље израсло је из најлепших особина руског народа, из његове ширине и дубине схватања живота Пушкин И”- жив предан, страсан интерес за судбину човека. Овом жарком и племенитом пасионираношћу одише све његово песништво. Сва његова осећања иду лику слободног ослобођеног човека. Оног човека који се бори за слободу. за свој народ, он окружује присном радосном, бодрећом љубављу. При.јатељ и друг живе v њему као заклетва, Пораз. погубљење и страдање декабриста доживео је као своју личну трагедију. Изгнаницима је послао стихове душевног плама, охрабрења, вере v коначну победу народа, стихове на које ie добио поносни. радосни одговор заточеника v Сибиру. Пушкин своју судбину везује за судбину друга који се бори за слободу, за човека У Пушкиновом схватању пријатеља и друга изразила се племенитост, отвореност срца. шиоина и топлина душе. сва она својства руског народа. која су одржала руског човека да истрајном, неустрашивом борбом и жртвама савлада монструм царизма. спахијства и капитализма. Пушкинова поезија и проза баве се човеком v вези са народом. v од_ носу на друштво. Човекова судбина ie код њега опредељена међусобним односима v друштву. Нема (ћантастичнога ни мистичнога v његовој умешности. Његов човек ie v животу друштва. v животу на_ рода. Омиљена тематика Пушкинове уметности ie борба за правду, за истину. борба за личност и достојанство човека. „ Особеним својствима Пушкинове поезије припада његова способност развијати У људима осећање хуманостп, разумевајући под том peniv бесконачно уважење достојанства човека над човекмо«. говорио ie Бјељински. Хуманистичко обележ.је свих познишх руских класика има своје основе v Пушкину.

Пушкинова лирика ie v својој сожи изразито народна руска. Дах

народног генија носи језик његовог стила. који се разлива као сребро изваћено из груде РУске земље. Пу_ шкин је тражио орце народно у народној поезији за којојм ie тра_ гао свугде где ie његов погранични живот допирао. Скупљао је око себе слепе народне певаче на сајмовима и v њиховом певању тражио теме које су блиске народу, стварност KO.iv ie нарол доживљавао, језик који ie разумљив и близак народу. Неодољива чар језика његових стихова којим ie испевао лепоте природе и живот људима и v томе што ie он срце свога народа нашао, упознао. осетио и разумео. Радно служба на нашем Универзитету

Универзитетски радио-центар, који je формиран почетком ирошлог семестра, данас има пет свбјих секција: у Оппггој студентској мензи дома „Иво-Лола Рибар“, на Техничком, Медицинском и Пољопривредно-шумарском факултету. Хиљаде студената слушају сваког дана, у подне и увече, најновијв кести са свих наших факултета, омладинске вести из земље, као и политичке и културне прегледе. На почетку рада наше емисије су због слабих техничких могућности и недовољног искуства 6иле доста слабе и непотпуне, међутим, њихов квалитет и уредност излажења до данас су се много повећале. Па ипак данас када су наше централне пароле: „положити све испите до јуна“, „сваки вародни студент треба да иде па Пругу“ и „сваки народни омладилац 'треба да буде <*искултурник«, чешће нам лада у очи да те пароле пизу нашле израза у вестима на факултетима. Доношени су неконкретнл чланци о разпим кон ференцијама НСО-а где су лавођени дневни редови и имена говорника, или су то биле неке културне белешке и слично. Из тога се види да до. писници немају потпуну слику живота на својим факултетима и да не уочавају оно што је битно. У овом периоду наш стручни рад и припреме за Пругу треба да пзбију на прво место. Наши политички прегледи показивали су једно време нарочиту тсндеицију само за опољно-политичким вестима, што није било правилно, кад знамо да се у целој нашој земљи свв више развија такмичарска битка за нашу прву пјатиљетку, но сада је то нсправљено. Културна хроника а нарочито омладинске вести у току овога семестра потпуно су задовољавале. На овом месту би требало иодвући да дозада још није постигнута уредност у давашу музичких тачака нашег програма, које изводе културно-уметничке групе појединих факултета. Како је сваки факултет добио унапред распоред за месец дана кад и где треба да hctvпи, досада су се уредно показали са-

мо (Медацигноки и Бкономоки. Прав»и, Техоички и Фармацеушкн факултет иако имају »ајнише огудената одазивалн су се неуредно и у највећем броју програми су били »a брзину припрвмљени и слаби а Музичка академија која би требало да је прва випе дооада још ни једном иступила. Радио-центар неће да буде радии мобилизатор и орган нашег Универзитета ако код студената, а посебно код културно-просветних одбора, буде постојало мишљење да је његов тежак и компликован рад чисто ствар оних другова који раде у њему. Доинзничарске мреже не треба да гогагу дневне редове разних конференција и ко је све на њима говорио, већ да изнесу податке и цифре о најбољнм и најслабнјим кружоцима, о нредавањима и полагању испита, о томе колико се са које групе илн отсека јавило за Пругу, нсто тако пстаћи добре и лоше нримере о такмичењу за

ЗРЕН и свакддневном раду који нас окружује и који ми неото не видимо, Нама је тажође неопходна помоћ културно-прозветних одбора са факултета који треба да се далеко вишв заложе за уредно иступање својих умвтнинких екипа, чији се програм до сада припремао у већини случајева без ичијег надаора и контроле, тако да онда иије ни чудо што су поједине такве групе долазиле опремнвпш разне накарадне шлагере и слично, илн да место цсле групе дође самг једна другарица која отпева једно две пеоме итд. Значн, ако хоћемо да одговоримо правилно својим задацима треба у део овој рад да унесемо више одговорности и пажње, више љубави и залагања како у културно-просветним одборима факултета тако и у самом радио-центру и његовим секцијама. Царић Небојша

Студенти технике проширују своју библиотеку

Још прошле пткожже годнне спроведена је акција оакупљања кљчга за библиотеку НОО-а Твхиичког факултета. Увиђајући велнки знатај ове акције студвнти су се одаавати повиву НОО-а и својим прилозчма допрннели да акција уроди плодомОд велнкот броја сакупљевих књчга, један део, око iooo, је поолат као по_ клон ceocKoi н радничко.ј омладнчи, а остатак оређен и омештен у библшотеlку- И о®е годиие сзгроведена је акдвја сакупл>ања књига на свим отсецчма нашег факултета. У ирвој акпит оажупљено је 854 књиге и 1784 динара- Узевши у обзир чињеннцу да на нашем факултету има уписааих 3487 слушалаца, акција ннје ушапе задовољила. У току фебруарског такмичења тј. у друтој акцнји, ситуадија се знатно побољптала- По подапи-

ма иојима сгатистика сада тшмтолаже. досада ie птшкупљегао 1462 кљнге и 3845 динара- Ga пргалтима он>г пута oe нафочито исттаче машипски отсек ио.)и је пршложио 445 књите и 1335 динара. Недостатак о®е акшије лежи у "о-ме, што у такмичењу нису обуЈСваћени сви студенти. Има тажвих случајсва да појединв групе са пгрве годиив иису дале ии једну књигу. док насуирот има другова са годииа иоји су приложили 15 —20 књига. У овом такмичењу нарочиго ое истиче прва груиа четвртог семестра машинског отсека која је приложила 90 књкга и 440 динагра. Овом акпијом омогућеио је проширење библиотеке која ће помоћи стручиом и уопште култугрном образовању сгудеиата технике.

Б- Марковић, ст. техн-

Студентски део. на омладинској изложби

На изложби »Народна омладнна Југославије 1946« један већи део привазује жпвот и рад ученика свих школа,’ почев од оиих најмањих Тнтових пионира, па преко средњих и стручних школа до универзитета. Народна студентска омладина, да по каже резултате свога рада у прошлој години, добила је ообу поред пионира. Можда је то учињено баш са намером да се нстакне почетак и крај школовања, да се пионирима покажо шта им претотоји, а нас да потсеви чиме смо почелн. За разлнку од осталих делова изложбе, студентокн део нма ствари које су опсцифичне за њега, које овојим озбнљним тоном показују да со ради о најважнијој школи, Рад је приказан сликама и бројкама. Бројке н овде. као н на пелој изложби, нарочито много говоре. Али оно што даје овој соби нарочито обележје, оно што joi дајв студентоки то. што показује да је то слнка рада људи који већ окоро нису ђаци, него свршони људи, јесу дипломски радови. Озбиљал. ce поштовањем и радошћу гледа младш студент пројокат отанбене четврти Данице Милосављевић, илт? макету насеља Рафаела М. Атиаса. Подиже корице на сточићу и нешто чита поред потписа и назначења »дипломоки рад«. Чита речи »Јамчим чашћу за самосталан рвд« велике речи које су морале доноти много радости ономо ко их је нашгсао, а које нас чине поносним на помисао да ћемо их и ми ставити као круну свога рада. Али треба аоста прећи пре тога. Много отварн треба савладати в из вршити па почети дипломски рад.

Ако погледамо шта су изложили Београдски, Загребачки и ЈБубљански универаитет као и ново отворенн факултети у Окопљу и Сарајеву видећемо шта нам претстоји. Радост македонских студената што имају своје факултете лепо је изражена речима: »По први пут у својој историји македонски студснТи раде на своме унизерзитету за продват македоноке нацноналне култуpe.« Вво још једне, од многобројних поФврда извршења пашег Устава, које суорећемо у овакодновном животу. ča симпатнјама гледамо озбиљна лпца млвдих студената У учноницама и библгиотекама. младосг жељну знан>а, срећну због новостворечшх услова рада за које се некад крваво борила, и са оветлим

перспективама које су јој се данао отвориле. Видимо да су факултегги у Сарајеву већ током прошле године о'стварилв! нову форму рада ко. лективно учење за 93%. Даље, Загребачки универзитет, поред учења, иопунио је.и друти задатак који је омладинц поотавио друг Типо, наиме омаоовио је фискултуру и има 500 такмичара за знач ку фиокултурника. Медишгнски. факултет Београдског униlверзитета, поред великих успеха које је .показао у учењу, дао је две радне бригаде за Пооавске ка!нале са 35 ударника, 68 похваљених и 89.759 радних Пасова за обнову земл.е Студенти универзитета у Љубљани дали оу 8000 иопшга са просечном оценом 7,8, а у току 1946 годн;не дипломирало је 67 студената. Слике. са вежби у лабораторијуму учења у кружоку, кроса и рада на прузи. показују нове форме рада; бројке, статистички полаци и диплом ски радови нове успехе. А све скупа говори о томе да је Народна студентока омлалина прихватила позив овог вољеног Маршала, ла успешно испуњава сва три велика задатка која јој је лао и да смело и поносвто гледа У своју будућност. Њему су упућене и оне речи које читамо на зиду. а које значе обавезу 37.781 студент: »Обећавамо Ти да ћемо згчити, прикупљати знања и проовећивати неЈже. да ћемо из својнх редова давати добре и одане отручњаке«. Ево чему хеж» и куда-кроз олике и статистику води пут Народне студентске омладине. Б. С.

Јавни час у Музичкој академији

У«пех у раду студовата' Музичке академлје огледа се, сем -m гоа;ишњим нстмгтима и иа јаииим и ингврН'Им чаоовима. То су мали конне >ги у оквигру академије, који се одржавају чешће у години (два пута месечно). Излипгно је наглапшвати о кописти. коју има студент посећуући о®е чаоове: СлуШајући како другн инте(рггретнра, он се учи н упозиа’6 са делима огромне музичке литеоатуре. Опремање за јавни час, уз сталан надзор иаотавгаика, је нрло озбиљан посао, који захтева много труда, пажње и розумевања* Иступање на јавним часовима користи ученику i а тај вачин. што он долази у дотир са публижом. а то је од велнког знача.ја за његову будућгаост. Првог овог месепа одржага ie >авни час. Извођена су дела Мопарта, Новака итд. Измећу осталог имали л мо иршлику да чујемо композиције за клавир наших студената. И овог пута се видело да су и ctvденти и ирофеоори ужЛкилл мнјго т])уда да програм буде ла уметпачкој висинл. * Н. М., студ. М. Д.

Библиографија

В. Калбановски: О комунистичком мооалу. Издање и штампа Издавачког предузећа „Култура” Београд. 1946. Цена дин. 4. Звавич И.г Британска империја после другог светског рата, II издање, »Политичке библиотеке<г, свеска 2. Цена дин. 5. Васиљевска Ванда: Земља v јарму. Ражањ. Издање задружног издавачког предузећа. Цена динзра 45. Закон о општедржавном плану и државним органима за планираље и основни закон о државним привредним предузећима Предговоо написао Андрија Хебранг. Издање »Службеног листа ФНРЈ«. Беогргзл 1947. Цена дин. 12. Галкин И. С. Зубок Л. И., Нотович Ф. И., Хвастов В. М.: Историја новог века 1870—1918 у редакцији професора В. М. Хвастова и професора Л. И. Зубока са 11 географских карата. Издање и штампа »Просвета«, Београд 1947. Цена 20.—.

СТРАНА 8

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 16