Student

ПОВОДОМ ОСНИВАЊА Два нова универзитета

Упоредо са економским развитком наше звмље иде и процес н»еног култзгрног и научног преображаја. Уз истовремену изградњу нових привредних објеката, подижу се нове школе, отварају нови факултети; у току ове године отворена су и два нова универзитета. Народна Република Македонија и Народна Република Босна и Херцеговина добиле су своје универзитете, прве тако високе школске и научне установе у својој историји и истовремено прве нове универзитете основане после ослобођења у нашој земљи. Ова два догађаја имају велики значај не само за ове наше републике већ и за огшгги социјалистички развитак наше земље. Њиховим оснивањем подигнут је степен научног и културног развоја, повећани су услови развитка културне и научне мисли наших народа и порасле могућности свестраног научног програма. Организација и развијац>е научнот живота у монархофашистичкој Југославији није нити је могло да буде решено. Због тога је наслеђе које смо добили од старог поретка врло тешко. И просветни и научни живот, који је почивао на реакционарно буржоаским темељима, био је неразвијен „како по својој материјалној бази, тако и по својој просветној и научној организованости“. Политиком националног угшетавања, класно буржоаског просвећивања буржоазија старе Југославије систематски је онемогућавала било какав шири културни или научни живот у земљи а посебно у Македонији или на територији данашње Народне Републике Босне и Херцеговине. Пре рата постојао je Универзитет у Београду и Загребу. Љубљански. универзитет (који је основан пре тридесет годика, још онда док је буржоазија, у борби за власт, попухитала пред захтевима народа) остао је једино захваљујући борби наттредних снага словекачког народа против ондашње буржоаске власти, која је настојала да тај Универзитет укине. У Југославији је укупно пре рата био двадесет и један факултет и осам високих школа. На овим факултегима студирало' је свега 16.261 студент. На данашњој територији Народне Републике Босне и Херцеговине није било пре рата ниједког факултета ни високе школе. Тек крајем 1940 године отворен је у Сарајеву Пољоприврелно-шумарски факултет, који је, због напада фашистичке Немачке на Југославију, радио свега неколико месеци, У Народној Републици Македонији постојао је пре рата само Филозофски факултет. Овако стање одговарало је тежњама ондашње владајуће буржоазије. Нерешено национално питање, политички курс културне и научне учаурености, доводило је до велике заосталости у културном и научном погледу народа ових републтгка. Просветна политика старе ЈугославиЈе довела је, на пр., до тога да читав македонски народ остане без иједне школе на матерњем језику. Затим. и оно школа што је постојало затворено је. Тако је после шесто Јануарске диктатуре од 1929 године цела Источна Македокија. ко,lа броји око 400.000 становника, остала без иједне потпуне гимназије, Тако је било и са културно-просветном политиком у односу на националне мањине Југославије: Турке, Албанце, Шиптаре... Захваљујући тековинама наше Народне револуције, које су донеле радикалне промене у животу наших народа, перспективе научног и културног развитка наше земље постале су много светлије. Доследно, марксистичко-лењинистичко решење националног оитања, политика иртинске равноправности и развијања унутрашњих снага и способности сваког народа, коју ie водила и воаи наша Партија и Влада, омогућили су да се, у релативно кратком периоду, постигне у културном и научном погледу у нашој земљи и појединим републикама посебно много више него за све време старе Југославије. То потврђује наро- • чито политика Владе у потледу отварања нових факултета и високих школа после рата. Иако су у току рата многи факултети били порушени и тешко оштећени, приступило се одмах после ослобођења земље отварању факултета и високих школа. Тако још 1945/46 године било је у нашој земљи тридесет и шест факултета; 1946/47 године четрдесет факултета; 1947/48 године четрдесет и девет факултета. Повећање броја факултета пратило је повећање броја студената, На пр., у школској 1947/48 години било је на факултетима у* купно 43.625 студената, што значи 27.364 студента више него ттре рата у школској 1938/39 години. У истој годиви било ,је на високим школама 2.798 студената што значи 1.324 студента више него у 1948/49 години. Даље. Већ у школској 1948/49 години наша земља иИа 69 факултета са 59.145 студената. Полазећи од тога да формирање социјалистичке културе и науке треба да се одвија кроз националне форме, које развијају сарадњу и јачају зближавање наших народа, наша Партија и Влада водила је нар >чито бригу да, поред даљег развијања и уздизања Београдског, Заг{.:ебачког и Љубљанског универзитета, отвара факултете и високе школе у омим народним републикама где их пре рата није било. Тако се још у периоду обнове 1946 године у Народној Републици Босни и Херцеговини, у Сарајеву, отварају Ме-_ дицински и Правни факултет, први у НР Босни и Херцеговини. Почетком 1947 годаше отвара ое Ви-

сока пољопривредна школа за плашшско газдовање, која се 1948 године претвара у Пољопривредношумарски факултет. 1949 године у Сарајеву се отвара Технички факултет. Процес отварања факултета текао је слично и у Народној Републици Македонији. Тако је досад у Македонији отворено неколико факултета; Филозофски, Медицински и Пољопривредно-шумарски. Све је то омогућило да, већ у трећој години нашег Плана, Народна реггублика МакедониЈа и Народна република Босна и Херцеговина добију своЈе универзитете нове центре културе и нова жаришта социјалистичке науне. Отварање факултета и универзитета има за сваки народ велики значај Међутим. за нашу земљу, а нарочито за Македонију и Босну и Херцеговину, ови догађаЈи имаЈу историску важност. Јер, отварање ових ушгверзитета допринеће бржем социјалистичком, научном и културном прогресу ових народа, који тек данас у социјалистичкој Југославији како то стваралачка пракса сваког дана све више доказуЈе добијају могућност за свестрани развитак, оно што им је било систематски онемогућавано у њиховоЈ мукотрпној прошлости. Ови резултати каше соци>алистичке изградње тековине Петогодишњег плана су још један неоспоран доказ правилне линије ПартиЈе, која води наш народ у социјализам. То су докази истинске равноправности, братства и јединства наших народа. Међутим, ревизионистима марксизма-лењинизма, трговцима са Истока и мудрацима Информбироа то није социјализам, већ „издаја соцмјализма капитализам којим Титова клика води народе Југославије у пропаст". И у капитализму постоје и оснивају се универзитети. То је тачно. Не може се доказати да стара Југославија ниЈе у том погледу кишта урадила. Међутим, и начин организовања и систем школовања и циљеви и задаци тих универзитета радикално се разликују од универзитета у социјализму. Буржоазија оснива своје универзитете по метрополама. Тако је скоро са свим универзитетима у капиталистичким земљама. На њима студирају већином синови и кћери ‘ буржоазије. Милионима и милиокима радног сиромашног народа онемогућено је студирање. Високе таксе (које, на пр., у Сједињеним америчким државама износе 400 америчких долара само за упис) и друга средства, онемогућавају хиљадама младих талентованих и обдарених синова радног народа да студирају. Познато је да расна и друга дискримннација, коју спроводи капитализам према појединим народима, долази нарочито до изражаја баш у погледу развијања научног живота и смисла код тих народа. У Америци, на пр., има врло мали број студената - црнаца на универзитетима. А и онима што студирају не дозвољава се да заједнички уче са белим студентима. Каква је политика империЈализма према оснивању универзитета у колонијама? У колони Јама буржоазија не отвара укиверзитете. ОнаЈ број студената из колонија који студира на универзитетима у метрополама претставници су бзфжоазије из колонија. Универзитети су у капитализму били и остали монополисани од буржоазије за њенв класне интересе и класне империЈалистичке циљеве. На њима буржоазија, спроводећи систем једностраног и практицистичког образовања, формира „своlу“ интелигенциЈу, верну њеним начелима и послушну у томе да науку подређуЈе- интересима појединаца а тековине науке користи за одржавање њихове власти, за спровођење њене империјалистичке експлоататорске политике. Универзитети у нашој земљи својина су читавог народа. На њиманаша народна власт омогућзва школовање свима 'онима које то желе. И то не само дозволом за упис, него и пружањем наЈсвестраније материјалне помоћи. Број студената на нашим универзитетима je сваког дана све већи, а услови живота стусве се више побољшавају. Оскивањем Скопског и СараЈевског универзитета могућности повећања броја студената из ових република знатно су порасле. И не само из ових република. На овим универзитетима биће, а већ има, и приличан број студената из других народних република. Тако he ови универзитети. поред свега осталог, бити нови центри зачања братства и јединства наших народа и наше омладине. Наш нови друштвени систем, чврсто утемељен на науци Маркса, Енгелса и Дењина, доследно <?е држећи te научне подлоге, примењуЈући је дијалектички према условима развитка изграђује се максималним темпом. Полазећи од тога да ie наука Једна од оних сила коЈа помаже наЈнатгредниЈо] друштвеној класи, у конкретном слзгчаЈу радничкоЈ класи, да изврши “>еволуционарним путем дело гробара старог преживелот друштвенот уређења“, наука у нашоЈ земљи и нашем даљем друштвеном прогресу има велики значај и велике задатке. Системом свестраног образовања. темељног и истинског изучавања марксизма-лењинизма на нашим Укиверзитетима се стварају висококвалификовани кадрови, који he својим знањем и радом не само унапредити науку у нашој земљи. него и допринети развитку научне мисли уопште. СкопсКи и Сарајевски универзитет омогућиће да народи Босне и Херцеговине и МакедонмЈе том великом делу даду још већи и достојнији удео. Ђ. В.

о методу самосталног изучавања марксизма-лењинизма

Mjecтo метода самосталног учења у систему идеолошко-васпитног рада

Крсто Булајић

Пзграђујући систем идеолошког васпнтаља наша Партија одредила је прво мјесто методу самосталног рада вад књнгом, сматрајући ra основним методом у изучаваљу марксистичко-лењинистичке теорије. Тај став нагае Партије изтрађен је и провјерен њеним дугогодишњим искуством. у првом реду руководећег партиског кадра. С обзиром на могућностп које су створене у сопиалистичкој ЈугославиЈи и брпзи коју ПартиЈа поклања идеолошком васпитању, с обзиром аа развиЈеност система идеолошко-васпитног рада и степен идеолошког нпвоа нагае Партије у целини, овај метод васпитања могао би бити широко корвшћен. Међутим, у пракси ндеолошког васпитања ов Је приличво запостављен. Партијске организапиЈе ниЈесу показале дово.ђно упорности у његовом коришћењу и разви Јању. То је, донекле, и последкца помањкања перспектива за даље развитање свстема идеолошког васпитања н весхватања сложености организације самосталвога изучавања марксизма-лењинизма, па према томе и начвна његова руковођења. (недовољно нзграђене форме руковођења, контроле в помоћи). Јот ва Петом коигресу КПЈ друт Ранковић је у свом реферату рекао: „Општи Је ведостатак у ПартпЈи тај што ниЈе развијен у довољној мери индивидуално васпвтни рад и вдто није организована помоћ онима коЈи индивидуално раде? Ипак, досад се још мало учинило у том правцу”. Поред недовољног настојања партиćkhx организаппја за развпЈање овог метода учења, и иноги чланови ПартиЈе који га с обзиром на своЈ идеолошки аиво чргу користити, углавном су се оријентисали ва такве фопме рада као што су вечерњи курссви/ кружоци и слично. То долази услед сувишне бојажљивости и недовољне увереностн другова да могу самостално учити, а често услијед несхватања да то треба да постепено постане огновни метод њиховог учења. То долази услед тога што се они у праксн Још нису увјерили да оваЈ метод рада даје наЈвеће резултате упркос тешкоћама на које ће наићи нарочито у почетку. Методом самосталног учења не може да се служи сваки члан Партије, jep он претпоставља извјесни степен знања и нужне навике за самостално учење. Али за оне другове (у првом реду рукободећи кадар) коЈи те услове поседују овај метод васпитног рада показао се наЈкорисниЈи. Изградња социјализма и развитак у нашој земљи (технике, науке итд.) захтијеваЈу од партијског кадра много општих и специ Јалних знања, која се морају стицати у процесу рада углавном самосталним учењем. С друге страие овим методом рада најлакше се усклађуЈу свакодневни паргијски и друштвени задаци са сталном дужношћу сваког комунисте да ради на подизању своје свијести и усваЈању теориЈе марксизма-лењинизма. Када се говори о самосталвом изучавању марксизма-лењинизма мисли се на систематсно и темељито изучавање ове најнапредниЈе друштвене науке, мвсли се у првом реду на изучавање дела класика марксизма. лењинизма. Стицање внања пз брошура, свака површност у учењу п прелвјетање с књиге на књвry неспојиво Је са стварним изучавањем иарнсизма-лењинизма. Управо зато што се ради о изучавању најнапредниЈе друштвене науке и што се поставља пвтање изграђивања правилиог односа према њој, кориено је потсетити се на ријечи Енгелса (писане 1847 r.): „Да социЈализам откад је постао наука тражи да се с њим обраћају као с науком rj. да га изучавају”. Од чега зависи успјех самосталног изучавања марксизма-лењннвзма? Прије свега, од личног насто Јања в упорности онога који самосталво учв, од његове спремности да савлада све гешкоће на које ће иаића у току учења. Маркс је говорио:

„Нема широког друма коЈи води у науку, и само они имаЈу изгледа да ће се попети на њене светле внснне коЈи се не плаше умора нри верању њеним стрмим стазама”. („Капитал”, том l, прсдговор француском издању). Даље, успјех зависи од тога са колико ће се погпуности прићи учењу, < да ли ће се обезбједитн таклв поредак у коме ће се процес учења одвијзти од лакшег тежем, од простог сложеном, од основних поставки н зпања ка наЈсложенијим теоретским питањима. Само правилни поредак у изучавању марксиз.ма уносећи све више увјерености код друтова да могу достићи „гвпјетле впсове” ове науке. Даље, успЈех завнси од тога колико ће се упорноста уложили у стицању нужних павика за самосталви рад (на примјер, умјети читати, правилно схваћати прочитано итд.) Лењип је истицао „да је неопходно прије свега учити се читати, писати и схватати прочитано”. Стицање потребних навика везано Је и ва неопходни развптак сваког комуипсте, Јер свакодневно искуство показуЈе да уколико су знања елементарнија уто.тнко је више времена потребно за овлалавање навика за самосталнн рад. Даље, успЈех зависи од тога колпко ће се у току учења умети да повезује теорпја марксизма-лењииизма са стварним животом, са нашим рсволуционарним развитком, колико ће чланови Пар- ' гиЈе умјети да са стеченим знањима

провЈераваЈу свакодневну праксу и да их богате новим искуствима које даје пракса. Једно од важнијих иитаља које се uoставл>а у току учења јесте пптање потребног времена за учење. Чиљенппа је, да је наш партијски кадар врло заузет, да мора да ради п ријешава мдсу задатака необично брзим темпом н за то се н поставл.а питање времена. У вези с тпм треба напоменути: прво, да је погрешно ићи линнјом тражења неког „слободног” времена за учење, јер је и учење свакодневнп задатак комуниста да се према томе мора и наћи времена за његово остварење, као в за оствареље сваког другог задатка, и друго, искуство показује да само код оних другова ue може бнти никада „слободиог” времена код којих нема плана в система у личном раду, који не умију добро планирати и раде на дохват. У стварп, у пракси се поставља □итање; како што боље нскористпти расположиво вријеме за учење и како планпрати да га буде што внше? То се може постићи само планским и сисгематским радом. Тиме he се постепено избећи читање онога што прво падне под руку (и што обично не даје великих резултата), потискивати мишљење о неспојивости практичног рада са систематским стицањем знања, напротив, рашће увјсреност у могућностп успешног самосталног учења, јачаће се интерес за теорију учење he постати органска потреба комуниста.

О неким задацима чланова Партије који самостално уче

Пред сваким другом који се одлучио да учи самостално поставља се питање пзграђиваша лнчног метода рада, а то значи правилно сватање и овладавање свим оннм компоиентама в навикама без којнх нема успешног рада. Нигдје се човјек не може мање служити неким „рецептима” и искуствима других него кад је у питаау усвајање знања. То не значи да се не могу користити искуства других. Напротив, њих треба користитп уколико одговарају већ стеченвм навнкама, склоностима и претходном развитку. Искуство показује да је најкорисније израђивати свој сопствени метод рада. Указали бп на иека питања од чијсг правилног ријешавања умногоме зависи успех учења. У саиообразовању треба иматн прнје свега јасан циљ, знати тачно шта се хоће постићи и према томе онда постављатв себи конкретне задатке. Иначе, ахо се ради без одређеиог пиља, ако се човјек баца с књпге на књигу нема много користи. Лењин каже: „Читати уопште, доноси мало користи! Треба радити редовно и еистематски”. Значи у првом реду поставља се пптање пзбора предмета, односно питања која се желе изучити. Избор предмета иора да буде ствар онога који хоће самостзлно да учи. Но, тај избор не сиије бити случајан, иако се у пракси то често дешавало. Неки се другови без миого размвшљања в анализе свог идеолошког развитка, често не водећи рачуна која еу им знања најпотребнија с обзиром на њихову функцију, опредељују доста случајно за овај или онај предмет и прп првим тешкоћама напушта их воља в упорност у ралу. Да би се то избегло. задатак је партијских да им пруже пуну помоћ приликом пзбора предмета. Када је предмет изабран, поставља се као неопходно стварање личног плаua рада, и то таквог плана којв бп ономе шоји учи омогућио нормалан рад, а партијској организацији органпзовао помоћ и контролу. У добро разрађеном плану треба да ce види у ком времену he се изучити поједини дјелови предмета, да се приближно предвиди потребан број часова за поједине теме, sa прављење прибелешки итд.

Са првлажењем књизн поставља се одмах и питање како читати. Од тога како човек прилази НЊизи, како је чиra, завпси да ли he суштивски усвојити прочитано или he га механички запамтвти, вабубати. Лењин је говорио да набубати марксизам-лењинизам, иије тешка ствар, али да од таквих комуниста Партија вема много корпсти. Ов каже: „Кад би се изучавање комувизма састојало само у усвајању онога што је изложено у коиунистичким дјелима, књижицама и брошурама, онда бисмо сувише лако-иогли добити комунистичке доктринере или хвалисавце, а то би нам редовно причињавало штету и губитке јер ти људи, научившв и прочитавши што је изложено у комунистичким књигама и брошурама, не би били кадри да сва та знања повежу, не би умјели да раде онако како то комунизам стварно тражи”. (Лењин, том XXX, стр. 404). Кзда се из књига усваја суштина прочитаног онда се о читању може говорнти као активном, стваралачком процесу. Има другова који доста чичвју али не проднру довољно у суштину ствари, не напрешу довољно своју мисао, да се читава актпвност преноси на механпчко памћење. Такав метод читања обично вода бубању. При самосталном раду мисао мора да буде увијек активна, да продире у суштину питања, за поставља питање и тражи одговор од њега, ато зкачи самостално’се докопавати зиања. До чврстих убеђења и чврстих погледа, до стварних знања може се доћи само у процесу сопственог мишљења. Лсњпп је говорио да знања није чак довољно само усвојити, него их треба освојити тако односећи се према њима критички, богатећи своју памет онпм чпњеницамз без којнх се не може бити свестрано образован човек. Он каже: „.. • Комунизам he се претворити у пустош, претвориће се у празву фирму, комунист he бити само обичан хвалисавац, ако сва стечена знања не буду прерађена у његовој свијести”. (Лењџи, том, XXX, стр. 407)

Не може се евака каига читати ва исти начин. На примјер, друкчије ће се прићи књизи која чини основну лите ратуру неке теме, где су нзложене основно идеје које треба обрадити у те* ми, а друкчије књпзн која чинн допунску литературу. Значи, једну кљигу треба добро изучити,' другу прочитати, а трећу можда само прелистати. У току читања наилазн се на низ тешкоКа: ве могу се одмах схватитн сва мјеста, не може се одмах уочити основна мисао итд. Али пракса говори да су све те* шкоКе у раду са књигом преодољиве, уколико се покаже довољно упорности и жеље за стпцањем знања. Лењин је слушаоцнма Свердловског универзитега поводом Енгелсове књиге „Порекло породице, приватне својине и државе” говорво: „Не треба да вас збуњује ако то дело не будете разумјели одмах чим га прочитате. То се готово никад ни с једним човеком не догађа. Али, враКајуКи се њему касније, када вас оно поново заинтересује ви Ке те успети да ra схватите најве Квм дијелом, ако не у цјелини”. (Лењин, том XXIV, стр. 364—365). Лењин је даље савјетовао да би се на неразумљива мјеста требало: „Вратити по друти или четврти пут, да би се оно што је остало неразумљвво допунило и даље разјаснило”. (Ибид„ стр. 362). Да би чптање дало што веКи ефекат да би се што више знања усвојило в запамтило, потребно је правити прибиљешке. Класпци марксизма-лељинизма нијесу никах жалвлп времена над својим прибиљешкама. Што се не заппше на папиру врло се брзо заборавља, поготову кад човек стечена знања не по- л навља чешКе илп ux не иреноси ва друге. Неки другови још у току самосталног читања праве прибиљешке немајуКи претставу о кљизи у пјелини, основинм идејама које се у књизи обрађују, обично у почетку праве гаирокв прибпљешке, касније их скраКују, а при крају од њих чак одустају. Разумије ге такве прибиљешке не могу много користити. Значи тек када је књига прочитана, кадр се впди шта из н>е треба пзвуКи треба правнти прибиљешке. Наравно у процесу читања треба обиљежаватп главне мисли ради лакгаег и бржег прављења прибиљешки. Често се не поклања ловољна пажња формп прибиљсжака. Обично се другови ‘ задржавају на једној форми. Форму треба изабирати с обзиром на циљ ради кога се књига чита и с обзиром на то у какве Ке се сврхе користити прибиљешке (за лично изучаваље неког питања, за припремање предавања итд.). Прављеље прибиљешки коригно је и с гледишта увјежбаваља писменог изражавања својих мисли у једној сажетој форми, и даљег развијања мишљења и памћења. Зато се на прибиљешке треба чешће навраћати како ради љихове прераде тако и ради учвршКивања и освјежавања својих знања. За Маркса Лафарг прича да је ~код њега постојала навика да послије дужих прекида поново чита своје прнбиљешке и обиљежена мјеста у књигама да би пх утврдио у свом памћељу које се одликовало изванредном оштрином в тачношКу ...” У једном писму Енгелсу Маркс пише да је поново читао своје свеске „...ако не за то да их преради онда у сваком случају зато да би савладао магеријал и да би га имао спремним ,ча обраду”. У свом лпчном плану другови треба да предвиде и сва оиа наочиглед ситна пнтања (када радвтн, колико сати дневно, како ускладити учење са дневним обавезама итд.) која утичу на успех рада.’У борби«за остварење лнчног плана. основно је иедозволити поремеКење у раду које иоже доћв услед пренатрпаноств дневног програма а нарочито ако се учење буде одлагало из да* на у дав. Свако одлагање в чекање на „слободно” вријеме нензбежно ће довести до неуспеха. (Препис у изводу из 8 броја „Партијске изградње”.)

ПОСЛЕ СМОТРЕ НАУЧНИХ ГРУПА РЕЦЕНЗИЈЕ НАЈБОЉИХ РАДОВА

У ожввру проезаве иедеље смотре ваучишх груаа, на свим факултетвма Беотрадеког уввверзвтета ш везиких школа, одржаии су фестивали ааучиих група иа којвца су, покрај прегледа рада e будуких циљева иаучних група . арочитави пајбољи иаучпи радови који су иатрађеаи од страие Ректората У пиверзатета и везиких школа. У овом броју „Народаш студеит" објављује кратке рецеизије иеквх иаучиих радова који су ихи читани иа факузтетским фестивахшма шли првом наградом.

„ХИПОКСИЧНА АНЕСТЕЗИЈА“

РАД АНЋУСЛ , ст. Првр. мат. фак. Приликом извесних хирушких интервенција постоји опасност од угушивања пацијента услед ненормалног функционисања апарата за дисање у току операције. То јеслучај и са операцијом вађен»а хипофизе, која се употребљава у експерименталној физиологији. Тражећи начин да се избегне опасност од угушивања у току операције, аутор горњег научног рада дошао је на помисао да операцију врши без наркозе над животињом која јепостепеним гушењем на ниској спољашној температури (око 12°Ц) доведена у летаргично стање, које је 1941 год. описао проф, Иван Tbaja. У том стању животиња (ради се о лабораториском белом пацову) има телесну температуру од око 15°Ц(уместо 37 каква јој је нормална температура), дисање јој је једва приметно, рад срца веома успорен. Она је потпуно непомична. Што је, нарочито важно, потрошња кисеоника овако охлађене животиње је 25 пута мања него нормалне, што значи да је тада због јако смањене потребе за кисеоником. опасност од угушивања микимална. Друт Анђус је уочио да се поменуто летаргично стање одликује и свим основним одликама

од наркозе. Било је само питање хоће ли организам у том стању моћи да поднесе операцију. Експерименти су показали не само да тако охлађене животиње врло добро подносе операцију, већ и да оваква анестезија има много предности над другим »врстама наркозе., Све ове чињенице могу бити од значаја и у разним другим операцијама. У том стању животиња може остати неколико сати, ако јој се ниском спољашном температуром одржава ниска телесна температура. Према томе, ова метода анестезије Једна Је од наЈдуготраЈнијих, Њоме се избегавају и штетне последице наркотичних средстава. Из описаног летаргичног стања животиња се повраћа у потпуно нормално стање простим загревањем . У раду Је дата методика летаргичног стања путем гушења на ниској температури, одржавањем животиње у том стању за време операције и њеног „буђења” у нормално стање. Ова метода оперисања без наркозе може наћи ширу примену с об- зиром на предности коЈе показујеи с обзиром на чињеницу да је описано летаргичко стање добијено у последње време готово код свих лабораториских животиња.

„ХИДРОГРАФИЈА НИКШИЋКОГ ПОЉА"

РАД ДУКИЂА, ст. Прир. мат. фак. Никшићко поље спада у ону групу поља која су само у својим најнижим деловима периодски плављена. Као целина оно је ~водом најбогатије поље НР Црне Горе". У Никшићу, који лежи у средини поља; пада годишње око 2.480 мм. водених талога. Највише воденог талога има јесен, а најмање лето, када због високих температура и јаког испаравања готово свака кап воде чим доспе на земљу или одмах испари или се упије у суво. испуцано тло. Тада пресушују на највећем делу свога тока чак и главне реке Поља. Из тих разлога потребно је извршити мелиорационе радове у највећем делу Поља. Прва испитивања у циљу установљења количине воде којом располаже Никшићко поље. вршио је др. Сима Милојевић, професор Београдског универзитета. Он је устаковкб да се иста количина воде прелива из виших у ниже делове поља и тиме је доказано релативно сиромаштво у води Никшићког поља. Источни део Поља је много сиромашнији од западног и зато искоришћавање реке Грачанице, која понире у својој плавини на улазу у Никшићко поље, било би од великог значаја за пол»опривреду овога поља. Приликом ових проучавања наилазило се и на интересантне и ретке примере крћшке хидрологије, као што су: потајница —еставела Горњепољски Вир. У првом случа-

ју се ради о појави која се можв проматрати у једној плиткој вртачи у селу Видов Поток. Та се вртача за 30 минута потпуно испуни водом, која потом отиче као мали поток у речицу Растовац. То отицање траје свега неколико минута, пошто се ниво воде ускоро почне да спушта и кроз 40 минута ње има само при дну малог бунарчета што лежи у средини вртаче. Након нових 30 минута вртача се поново испуни водом, те се исти процес понавља. Ова се појава дешава само у сушном добу године (јуни октобар) и у основи је везана за пражњење подземних водених резервоара по приншшу криве натеге, као и потоњем кретању воде кроз канале различитих пропусних моћи. У влажном добу године ова потатница-еставела је обично врело. Код Горњепољског Вира, понора дубоког 271 м.. јављају се у септембру две врло интересантне појаве: прва је, нагло колебање нивоа воде и његов брзи преображај од понора постаје врело и као такво остаје до мај«, када поново постзне понор, а друга је кратко трајање шумова, који претходе тим колебањима нивоа. У сваком случају Вир је еставела посебног типа, највећи и научно најзанимљивији проблем. који још кије проучен. Да би се у том успвло, потребно је шире проучити не само Поље, већ и његове околне површи. Поред досадашњих резултата, рад у том правиу дао би бољу и тачнију претставу о стварној количини воде којом располаже Никшићко поље.

ЛГСШB т